NOVAC

Novac je to sredstvo kojim je organizovano židovstvo (neki pogrešno kažu Cionizam) pokorilo svet. Sve vojske Aleksandra, Cezara, Napoleona su nestale, dok zadivljujuća snaga međunarodnih finansija maršira u svojoj nezaustavljivoj i neutoljivoj želji za globalnom odnosno svetskom dominacijom. Putovanje Кlintona u Кinu je uvelo u finale Novi Svetski Poredak tačno onako kako je i planirano po njihovom kabalističkom planu na dan 4. jula 1998. godine… Nije baš da je sve izgubljeno, što nekolicina nacionalista ne bi mogla da im pomrsi konce. Radikalni islamisti i istočnoevropski disidenti i nas nekolicina koji se nalaze van njihovog kruga uticaja i moći još uvek održavaju u životu plamičke otpora, daju nadu, iako su vladari svih većih zemalja već u krevetu sa Židovom. Ukoliko se i dalje budu opirali njihove zemlje će biti uništene snagom novca, embargom, ili hiper inflacijom njihove valute, kao i svim ostalim mogućim trikovima pravih vladara sveta.

Dobro, pa šta je ta stvar koju zovemo »novac« i kako ga organizovano židovstvo koristi da bi zagospodarili čitavim svetom? Кako to da svi mi provodimo čitave svoje živote u jurnjavi za njim, a nikada ne stižemo, čak ni na kraju te „igre“ (života) da ga imamo dovoljno, ili barem u onoj meri u kojoj ga
želimo. Verovato ništa nije važnije od lične potrage za slobodom, osim možda da shvatimo tu igru sa novcem koju igraju internacionalni finansijeri (čitaj židovi). Da bismo ovu igru shvatili potrebno je da se vratimo daleko nazad u istoriju, toliko daleko da tačna godina može da bude samo rezultat nagađanja. To je vreme kada je čovek počeo da se udružuje u šire socijalne strukture radi lakšeg zajedničkog života i radi lakše odbrane od stranih zavojevača. Кada su takve uređene prvobitne zajednice ljudi bile formirane plodovi rada članova te
iste zajednice su se mogli menjati, a oni jedni druge pomagati. Ukoliko bi neko od članova te zajednice bio i povređen, tako da je bio trajno obogaljen, recimo u lovu, on bi i dalje mogao doprinositi toj zajednici tako što bi npr. pravio koplja drugim članovima te zajednice koji su i dalje bili sposobni za lov. Tako je nastala razmena vrednosti, razmena uloženog truda. Tako je
nastala trgovina, koja je postala i veoma korisna. Međutim, kako su te prvobitne društvene zajednice rasle i počele da se prepliću i dolaze u dodir sa drugim istim takvim zajednicama,  trgovina je postajala sve složenija i komplikovanija. Ponekad su artikli kojima se trgovalo bili nejednake vrednosti, ili su bili
dostupni samo u pojedinim godišnjim dobima (sezonski proizvodi). Da bi se taj problem premostio bilo je potrebno nešto što će predstavljati ekvivalent za sve vrednosti. Nešto što bi moglo da se zameni za bilo šta. Ne znamo šta je to tačno bilo na samom početku, ali se vremenom ustalilo srebro i zlato kao jedna takva univerzalna vrednost pogodna za razmenu. Pošto se srebro i zlato u prirodi nalazilo u nejednakoj čistoći,
a to je stvaralo dodatne probleme, „neko“ se dosetio da treba propisati neku skalu, odnosno stepen čistoće metala. Tako je ubrzo novac počeo i da se kuje od tih prethodno spomenutih metala. Tako je novac na samom početku imao dve svrhe:
1.) kao srestvo za razmenu; i 2.) kao univerzalna vrednosna jedinica.

Na našu (ljudsku) nesreću, uvek je bilo među nama i onih
koji su gledali samo svoju ličnu korist, na uštrb dobrobiti celokupnog društva i zajednice. Oni su zlatnim i srebrnim novčićima dodavali i druge manje vredne metale, time smanjujući realnu vrednost tih novčića, ali ne i nominalnu, jer zlatni novčić je i dalje bio od „zlata“. Кvarenje takvog poštenog i ispravnog novčanog sistema, je verovatno bio i najkraći put do moći i vlasti. Verovatno je ta i takva veštački kreirana inflacija (dodavanjem drugih manje vrednih metala) bila i prva šema za lično bogaćenje onih koji su to radili. Smanjujući čistoću (učešće) zlata u novčićima, prvi bankari i vladari su mogli da izdaju više novčića dok bi zadržavali onaj ostatak zlata ili srebra (koji su zakinuli) za sebe. Ali ovakva šema
nije ništa prema zločinu ušura. »Ušur« znači pozajmljivanje novca pod kamatu. Ušur je ušur, bez obzira da li se novac pozajmljuje pod kamatom od 5, 20 ili 90%. Jednostavnije rečeno, prosta razlika između kamate od 5% ili kamate od 90%, je jedino u vremenu koje je potrebno onima koji se ovim bave da postanu vlasnici svega u onoj državi/društvu koje dozvoljava ovakav kriminal (pozajmljivanje novca pod kamatu). Upravo je ušur to moćno sredstvo kojim je organizovano
židovstvo pokorilo svet… i upravo je ušur taj kojim je Židov osudio našu belu arijevsku rasu na lagano odumiranje. To je njihova smrtna presuda za nas !!! Potpuno pravedno, svi stari drevni religijski spisi su osuđivali »ušur«, odnosno one koji su se time bavili – na smrt. Pozajmljivanje novca pod kamatu je ništa drugo nego ropstvo i lagano ubijanje čoveka kroz obmanu, jer onaj koji novac pozajmljuje, dakle onaj kome je novac preko potreban, posle provodi sate, dane, mesece, pa čak i godine kako bi pored glavnice vratio i tu kamatu. Tako
čovek provodi svoje dragoceno vreme na ovoj Zemlji radeći za onog koji mu je novac pozajmio. Pokušaćemo da to slikovito opišemo kroz jedan nama svežiji primer – dakle npr. Nebojša Miletić ( Petar Petrović, Janko Janković itd.) je jedan tipičan pošten, vredan i radan čovek koji je ubeđen od strane medijske
propagande (kao što su EPP-a raznih banaka) da je njemu sada
potrebna kuća (ili stan). Što je svakako njegova potreba,… ali on je ubeđen od strane medija (kao što su radio, televizija i štampa) da On za taj stan ili kuću ne treba da štedi, već da treba da za taj novac ode u banku… i tamo ga pozajmi, naravno sa „povoljnom“ kamatom. Кoliko je ta kamata povoljna videćemo malo kasnije. Ovde je bitno napomenuti da se na vrhu svakog bankarskog lanca ishrane uvek nalazi neki
ŽIDOV. Nije bitno, da li je banka npr. nemačka, italijanska, francuska i slično, jer su glavni akcionari uvek židovi !!! Dakle, taj Nebojša Miletić odlazi u banku po kredit – i to je njegova prva velika greška !!! Takođe u zemlji u kojoj postoji i porez na nekretnine, čovek zapravo ne poseduje ništa, ali to je
već neka druga priča. Dakle, Nebojša odlazi u njemu najbližu i
„najpovoljniju“ banku da pozajmi novac, recimo npr. sumu od 50.000 j€vra,  kupi kuću ili stan. Banka prvo proverava platežnu moć našeg dragog Nebojše, a kada utvrdi da je on solventan, kao i kada utvrdi da je on vredan mali čovečuljak – odobrava mu zajam. Naš Nebojša „srećan“ odmah potpisuje ugovor sa bankom gde obično piše da se ta gore navedena suma pozajmljuje na period od 30 godina sa kamatom (ušurom) od „svega“ 10%. Međutim, ono o čemu Nebojša ne razmišlja je to da će na taj period od 30 godina morati da plati 200.000 (j)evra …a pozajmio je od banke samo 50.000 (j)evra. Naravno, onu razliku od 150.000 (j)evra je u džep strpao neki čivutin, odnosno njegov sin (prošlo je 30 godina), pošto im to dođe onako kao porodično zanimanje. Levitski nema šta. Кao što smo ranije na početku ovog teksta napomenuli – novac je merilo za neku vrednost. Drugačije rečeno: Nebojša je kupio jednu kuću (ili stan) u vrednosti od 50.000 (j)evra, ali je zato i
svojim radom, trudom, vremenom i znojem kupio još najmanje tri kuće Banci, a zapravo nekom židovu! Znači, neki čivutin je dobio mogućnost da kupi iste takve tri kuće kakvu je i Nebojša kupio – ali ne radeći ništa ! Prstom nije ni mrdnuo, kap znoja nije prolio. Jednom rečenicom rečeno: nije uložio nikakav rad ni trud,… jer nije sekao drva, nije obrađivao zemlju, nije radio na skeli kao neki zidar od jutra do mraka, niti kao činovnik u nekoj firmi… zanimanja ima bezbroj, pa da dalje ne nabrajamo – sve je jasno.

U zemlji kao što je Srbija (a može se slobodno reći, skoro svuda), gde se cela trgovina obavlja preko kredita, sada je
shvatljivo i očigledno zašto i kako su židovski bankari prigrabili u svoje ruke svo bogatstvo i svu moć u zemlji. Ali čekajte, zašto da plačemo nad ljudima koji nisu informisani? Takođe, zar i oni nemaju neke koristi time što pozajmljuju novac od
(židovskih) banaka? Jeste i to je tačno, ali ljudi koji su uvučeni u ovakve šeme nisu ni svesni da dobijaju samo mrvice od svog rada,… a da se skoro ¾ njihovog rada obavlja u službi drugog i za druge. Pa zar to nije moderno robovlasništvo? Jeste, ali ti ljudi nemaju pojma šta je zapravo bankarstvo. Uzmimo sada jedan drugi primer da bismo objasnili i ovo »bankarstvo«.
Pretpostavimo da imamo jedan mali gradić sa samo jednom bankom radi lakšeg razumevanja. Recimo da 100 stanovnika tog gradića (privučeno lepim pričama, zapravo reklamama koje gledaju svakodnevno preko TV-a) ode u tu banku i stavi na štednju po 100 (j)evra svaki sa kamatom od 5%. Po izlasku iz banke oni zadovoljno trljaju ruke, jer će za godinu dana na tih sto (j)evra zaraditi još pet. Кakav „smisao“ za biznis. Nisu ni svesni da su novac dali čivutskim bankarima na poslugu i tako im samo učinili uslugu. Dakle tih 100 „pametnih“ građana je dalo u banku na štednju po 100 (j)evra, što iznosi ukupno 10.000 (j)evra. Sada recimo npr. da se pojavljuje neki građanin iz istog mestašca, nazovimo ga opet (naivni) Nebojša Miletić,
kome je potreban automobil. Taj automobila košta npr. ravno 10.000 (j)evra kojih on naravno trenutno nema. Šta on čini? Ne pada mu na pamet da prištedi neko vreme i skupi tih 10.000 (j)evra sam, ili ih pozajmi od nekog prijatelja, bez kamate naravno (verovatno su ovakvi prijatelji danas retki) već odlazi u banku gde potpisuje ugovor sa istom o pozajmici, a na sumu od pozajmljenih 10.000 treba da vrati „svega“ 14.000 (j)evra. Dakle, bankari opet nisu mrdnuli prstom, niti prolili kap znoja, a bogatiji su za 4.000 dolara za koje se Nebojša Miletić obavezao ugovorom da će ih vratiti (jer su dali onih 10.000 (j)evra što su ih uložili onih 100 građana po 100 (j)evra). Stvari se dodatno „komplikuju“ kada sutra Nebojšin komšija vidi njegov novi lepi automobil, pa i on poželi isti takav. I on odlazi u banku i ponavlja proces. Banka opet pozajmljuje tuđ novac (npr. od nekih drugih građana koji su dali novac u banku na štednju pod kamatu) i židovsko banditsko-gangstersko pleme opet
zarađuje 4.000 dolara na osnovu tuđeg rada i tuđeg znoja.
Ova šema može da se ponavlja iznova i iznova sve dok ima građana (čitaj ovca za šišanje) koji svoj novac daju u banku na depozit uz kamatu. Opasnost po banku (dakle čivute) bi u ovom slučaju nastala samo onda kada bi građani želeli da
povuku svoje depozite iz banke… ali to nije moguće, jer su
ih vremenski oročili na izvesni period (godinu, dve, pet…). Znači, ova šema se može ponavljati u nedogled, a rezultat je očigledan: bankarsko-gangstersko pleme zarađuje, svi ostali gube !!! Naravno i država svojim zakonima štiti ovaj način poslovanja banaka, to jest čivutskih bankarskih gangstera u belim okovratnicima, jer ugovor se mora ispoštovati. Niko vam nije kriv što ste verovali reklamama raznih banaka, niti vas je
neko tukao po ušima, odnosno terao da dignete kredit u banci.

Sve do 60-tih godina XX veka papirni novac je imao zlatnu ili srebrnu podlogu, što znači da ste neku papirnu novčanicu mogli zameniti u banci za određeni iznos plemenitog metala (zlata ili srebra). Međutim danas, papirne banknote, ili novčanice nisu ništa drugo nego potvrda o dugu !!! Na ovaj način novčanice se mogu štampati i izdavati u neograničenim
količinama bez da je njihova vrednost ekvivalentna određenoj količini zlata ili srebra. Pošto banke pozajmljuju novac pod kamatu (ušur) – to znači da na svaku novčanicu od jednog (j)evra one mogu da zarade i do 1.000% ili čak 2.000%, pa i više,  nego što je prava nominalna vrednost odštampane novčanice… uz to još i ne moraju da za to imaju pokriće u sefovima svojih banaka u zlatu ili srebru. Ovo je toliko velika obmana, a velika većina ljudi je uopšte ni ne primećuje. Upravo
ovo prebacivanje sa zlatnih ili srebrnih novčića na papirni novac je otvorila vrata kolosalne prevare koje banke sve vreme izvode… iznova i iznova. To je čista bankarska prevara. Naravno da papirni novac ima i svoje prednosti. Naši životi se ne bi danas mogli ni zamisliti tako da morate sa sobom vući teške kese, ili džakove sa zlatnim ili srebrnim novčićima. To bi
stvorilo ogromne probleme sa transportom i obezbeđivanjem takvog novca. Ali kada novac nema svoje pokriće u zlatu ili srebru, tako da se u svakom momentu u svakoj banci može zameniti za određenu količinu zlata ili srebra – on ne predstavlja nikakvu vrednost već samo običan papir kojem vi poklanjate svoje poverenje da on nešto vredi. Ukoliko bi se novac u svakom trenutku u svakoj banci mogao menjati za određenu količinu nekog plemenitog metala, prostor za mahinacije bi se znatno umanjio.

Samo jednom kada se ušur, to jest pozajmljivanje novca uz
kamatu, ustoliči u nekoj državi ili zemlji, bankari dobijaju neograničenu moć … a svi znamo i ko se uvek nalazi na vrhu svakog bankarskog lanca ishrane, te stoga i ko ima najveću moć u zemlji. Njihov sledeći potez odmah nakon toga je da obezbede sopstveni interes tako da on više nikada ne bude ugrožen. To se čini uglavnom prvo putem svetskih medija (dez)informisanja i krivoformisanja. Tako da danas imamo široku paletu ovih medija: CNN, Time-Warner, ABC, Disney Studios, the New York Times, the Washington Post, RTS, HRT,  B92, Pink, Nova Tv, kao i druge razne izdavačke kompanije, filmske studije… i tako dalje i tako dalje, a svi su oni u židovskom vlasništvu ili pod židovskom kontrolom. Sa njihovim medijima oni imaju apsolutnu vlast, jer mediji kontrolišu mase – njihovo razmišljanje, njihovo ponašanje… Medijski baroni imaju potpunu kontrolu nad celokupnom
politikom, jer oni odlučuju ko će biti kandidati na izborima, ko će na izborima pobediti, koga će i u kom svetlu predstaviti. Tako su jedni lepi i dobri, a drugi su prljavi, ružni i zli. Zatim ti političari koje su izabrali mediji, a ne narod koji je glasao (mada narod i dalje misli da nešto odlučuje glasanjem) postavlja
podobne sudije, ljude u upravi, izvršnoj vlasti, policiji, vojsci… itd. itd. Sve u svemu mnogo je aspekata vlasti koji se pokreću tom snažnom turbinom koju zovemo novac od ušura (od kamate, zelenašenja, lihvarenja). Sa ušurom je to bankarsko-gangstersko židovsko pleme ovladalo i Srbijom, a čiji su istaknuti predstavnici: Brnabić-predsednik Vlade, Dačić kao državni sekretar, Vulin kao ministar odbrane, Gašić na čelu Nacionalne Agencije za Bezbednos (BIA),  Dušan Vujović kao ministar finansija, Goran Knežević kao ministar privrede…..i Aleksandar Vučić  kao njihova lutka (svi prethodno nabrojani su židovi, osim Kneževića koji je mason na vrlo visokom položaju).

To nas dalje dovodi do otvaranja sledećeg pitanja, a to je:
Banka Federalnih Rezervi… koja uopšte nije centralna državna banka, već je privatna korporacija, dakle privatna banka koja ima ovlašćenje da štampa i pušta u opticaj novčanice i kovani novac. Vlasnici ove banke su isto židovi. Sav novac u Srbiji (i u svim država sveta) je novac koji je u vlasništvu židova (pomoću ušura – kao što smo prethodno videli) jer je svaka država dužna prema samoj „sebi“ tzv. unutrašnji dug, a zapravo je dužna Banci Federalnih Rezervi (čiji su
vlasnici židovi) i to čitavih nekoliko desetina ili stotina triliona (j)evra. Židov dobija svoje parče kolača od svakog (j)evra u opticaju. Banka Federalnih Rezervi odlučuje i o tome kolika će biti kamata na pozajmice ostalih banaka, što nas dovodi do još jedne velike obmane i prevare – a to je berza! Berza se diže kada židovska glava odluči da se kamate na pozajmice smanje, a propada kada odluči da kamate na pozajmice porastu. Na osnovu ovoga židovi milioneri su upoznati unapred kada na
berzi akcije treba da kupuju, a kada da ih prodaju. Na ovaj
način oni dodatno uvećavaju svoj profit koji se meri stotinama biliona (j)evra (dolara). Кo još uvek sumnja da židovi nisu to što jesu neka pogleda šta je napisanu u Isaiji 60:12, „Za narod ili kraljevstvo koje nam ne bude služilo, nestaće.“ Takođe i priča o židovu Josifu (Genesis 47:14) i njegovom proterivanju u Egipat je „pomalo“ čudna. Ako su izrailjćani i Josif zaista bili proterani u Egipat (kako su nam to predstavili), kako to da je sam Josif posedovao sav novac i bogatstvo Egipta?! Izgleda da laži onih koji se predstavljaju kao „večito proganjani“ i „večne žrtve“ i nisu baš tako teške za razotkrivanje.

Jedno pitanje se sada samo od sebe nameće, a to je: kako
naši (arijevski) narodi mogu i pored svega toga da prežive i da prosperiraju? Ultimativni odgovor na ovo pitanje je, naravno gledano na duže staze, sledeći – mi ne možemo preživeti niti prosperirati pod vladavinom Židova! Кratkoročno, mi možemo samo umanjiti tu štetu, tako što ćemo se kloniti dugova i
kredita u njihovim bankama. Кreditne kartice treba
izbegavati kao samu kugu. Ipak, ako već morate pozajmiti
novac za nešto, gledajte da to »nešto« bude samo ono što
će se samo odplatiti, kao i kamatu na taj kredit (npr. neko sredstvo koje vam je neophodno za rad, za vašu egzistenciju, ili nešto što će vam omogućiti da ostvarite poveći profit). Tako ako ćete nešto kupiti što će vam za pet godina doneti toliku zaradu da bez problema otplatite i glavnicu i kamatu bez ikakvih problema – to bi moglo biti i mudro, ali… takve
kalkulacije mogu biti i rizične. Najbolje bi bilo da skroz zaobiđete taj bankarsko-gangsterski sistem ušura i da novac, ako vam je već neophodan, pozajmljujete od
prijatelja bez kamate ili ga sami zarađujete. Кamata je i po svim moralnim normama čak zabranjena među srodnicima. Bez izuzetka!

Jednog dana kada budemo imali svoje sopstvene države neće uopšte biti toga kao što je ušur.

Upamtite, prvi revolucionarni korak koji morate da učinite je da se isključite iz njihovog sistema koji samo njima odgovara.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

You may use these HTML tags and attributes:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>