LATINSKI, NAJISTAKNUTIJI JEZIK CIVILIZACIJE

Razmena ideja putem jezika je najvažniji činilac koji gradi civilizaciju. Od hiljada jezika  koji  su  nastajali  i  nestajali,  provlačeći  se  kroz  civilizacije  čovečanstva, kulminacija je, bez sumnje, dostignuta pre dve hiljade godina formiranjem latinskog jezika. Ne tvrdimo da je najveća književnost ispisana na latinskom jeziku, već da sam jezik moramo smatrati prvim i najvažnijim među jezicima čovečanstva do dana današnjeg. Sama latinska književnost je doživela svoje zlatno doba i vrhunac u vreme Cicerona, Cezara i Pompeja, a književni jezik i ouopšte, pisani latinski ostali su na nivou koji je dostignut oko 50. godine p.n.e.

Zvuk i forma latinskog čine ga jednim od najmelodičnijih i najraskošnijih jezika, priroda njegove sintakse daje mu kompaktnost i preciznost koju ni jedan savremeni jezik ne poseduje, čineći ga tako zadivljujućim instrumentom za vežbanje egzaktnog mišljenja i svesti o izražavanju. Štaviše, znanje latinskog je ključ za jednu od najvećih svetskih književnosti. Ne samo da su desetak latinskih pisaca među besmrtnima, već je njihov uticaj na razvoj i karakter, recimo, engleske književnosti isto toliko postojan i dubok kao i uticaj latinskog na engleski jezik.

Tokom prvog i drugog sveka nove ere, kada je osvojen veći deo poznatog civilizovanog sveta, Rim i njegov jezik su se prostirali duž cele teritorije, donoseći sa sobom ogroman prestiž rimske kulture, uprave i zakona. Latinski je ostao jezik crkve, diplomatije i kulture uopšte, tokom celog srednjeg veka. Tada je, dolaskom Renesanse, postao još jednom jezik poezije i učenja, preteći da zaseni novorođene romanske jezike.

Tokom dugih vekova rimske superiornosti u Evropi, latinski je stekao posebnu dominaciju koju ni jedan jezik nikada nije uživao. Francuski, talijanski, španski, portugalski i rumunski jezik samo su savremeni izdanci latinskog jezika, koji se govorio u različitim delovima rimskog carstva, tako da su poznati kao romanski jezici. Tokom srednjeg veka, pa sve do modernog doba, latinski je bio jezik nauke i diplomatije; obrazovan čovek u bilo kom delu Evrope poznavao je latinski kao svoj materinji jezik i njime je pisao i čitao ga. Filozofska i naučna dela ljudi kao što su Beacon, Newton i drugi pisana su na latinskom a ne na engleskom.

Latinski jezik važan je i danas jer je većina osnovnih pravnih termina, koji se koriste u zakonodavstvu, na latinskom jeziku. Imena vrsta u zoologiji i botanici izražavaju se na latinskom jeziku, čineći ih tako univerzalnim. Savremena medicina je ispunjena latinskim oznakama za različite lekove, latinskim nazivima mišića, kostiju, živaca i drugih delova ljudskih, biljnih i životinjskih organizama. Imena različitih vrsta životinja, ptica, insekata izražena su na latinskom jeziku. To je zaista univerzalan jezik i sa pravom može biti označen kao najraskošniji jezik ljudske civilizacije.

Nisu samo romanski jezici nastali iz latinskog, već i germanski i anglosaksonski imaju veliki postotak reči sa korenom koji potiče od latinskog jezika. Uzimajući to u obzir, vidimo da je uticaj latinskog jezika, koga je iznedrila rimska civilizacija, ogroman. Ovom jeziku dugujemo puno više nego što mu se danas pripisuje.

Zato verujemo da učenje i proučavanje latinskog u našim školama mora biti puno veće, naglašenije i raširenije. Umesto proučavanja desetina stranih jezika u našim školama, od kojih je većina gubljenje vremena, jer se brzo zaborave i nikada više ne koriste, bilo bi korisnije detaljno proučiti latinski jezik, što bi trebali učiniti svi beli narodi sveta. Na ovaj način bi, umesto učenja engleskog, nemačkog, španskog, francuskog, ruskog  i mnogih drugih jezika, za putovanje u inostranstvo, bilo sasvim dovoljno znanje jednog jezika – latinskog. Pod ovim se podrazumeva da bi Englezi, Nemci, Francuzi, Skandinavci, deo Srba i svi ostali beli narodi podučavali svoju decu latinskom, kao drugom jeziku, od rane mladosti. Tada bi beli ljudi imali univerzalni jezik na kome bi se mogli sporazumevati, bez obzira u koju zemlju putuju.

Pošto nismo od onih koji zastupaju učešće obojenih rasa u budućnosti, nismo nešto posebno zainteresovani ni da li će oni usvojiti ovakve mere ili neće.

Ali, sigurno bi bila velika pomoć i odlučan napredak za Belu rasu postojanje univerzalnog jezika na kome bi svi mogli komunicirati, jezika koji bi svaki beli pojedinac mogao razumeti. Ne samo da bi nam ovo pružilo bolje razumevanje zajedničkog belog nasleđa koje dugujemo velikoj rimskoj civilizaciji, nego bi i pomoglo u daljem stvaranju ujedinjujuće veze među belim narodima sveta.

Zajednički  jezik  je  ujedinjujući  element  među ljudima. Razlika  u jezicima  je činilac podela.

U nekim zemljama, kao što je Švajcarska, govore se četiri jezika: nemački, francuski, italijanski i u malom postotku retoromanski. Kao rezultat toga, Švajcarci su osuđeni učiti četiri jezika samo da bi mogli razgovarati sa svojim sunarodnicima. Usprkos činjenici da će to pokušati poreći, to predstavlja problem i deli ih. Stalno se postavlja pitanje – da li je taj i taj nemački Šviajcarac, ili je francuski Švajcarac ili je italijanski Švajcarac? Ili je švajcarski Švajcarac? Drugo, na kom jeziku treba napisati jelovnik u restoranu ili prometni znak ili neki vladin proglas? Problemi su beskrajni i nepotrebni. Da Švajcarci imaju zajednički jezik, ovi problemi bi nestali. Naravno, znamo ko je to uradio i sa kojim ciljem?!

U Belgiji imamo divan beli narod podeljen po religiji i jeziku. Jedna grupa Belgijanaca govori flamanski, druga francuski. Zbog razlike u jezicima i religiji, ove grupe su suprotstavljene jedna drugoj već generacijama. Danas su ljuto podeljeni, a uzrok je nepotreban i razlike su velike. Naravno, većina vas koji ovo čitate o tome ne znate ništa!

Židovi su se pobrinuli da Kanađani koji govore francuski i Kanađani koji govore engleski istraju u korišćenju svojih jezika tako što su tu zemlju načinili dvojezičnom, u situaciji kada se engleski mogao ustanoviti kao službeni jezik, jer su Britanci osvojili Kanadu pred dve stotine godina. Ali, ne, morala je ostati dvojezičnost kao izvor otrova, jer je u poslednja dva veka jezik korišćen kao revolucionarno sredstvo za podelu francuske (bele) Kanade i engleske (bele) Kanade, uz gnev, svađu, krvoproliće i mržnju. Isto se događalo i kod nas na ovim prostorima, stvaranjem Jewgoslavije i stvaranjem Srpsko-Hrvatskog jezika, i naravno sve sa jednim ciljem.

U Portoriku se ulažu veliki napori za širenje španskog jezika na toj američkoj teritoriji. Saobraćajni znaci, ulični znaci i sve ostale oznake nisu bile dvojezične nego isključivo na španskom jeziku. Židovi ne žele da ovaj element podele nestane (što se lako moglo dogoditi) već ga podržavaju i šire. To se događa širom sveta.

Ukratko, Židov koristi svako sredstvo koje mogu, kako bi podelili Belu rasu – jezik, religiju, nacionalnost, razlike u godinama, polu i desetine drugih. Pošto je latinski očigledno jezik koji najbolje izražava zajedničku vezu i nasleđe Bele rase, Židov je, posebno u poslednjih pedesetak godina, krajnje agresivan u pokušajima da izbaci latinski jezik iz upotrebe. On više nije preduslov za studije prava ili medicine na većini fakulteta i usprkos činjenici da je to najznačajniji jezik u nasleđu belog čoveka, sada se o njemu najčešće govori kao o “mrtvom” jeziku. Po modelu koji su Židovi primenili na Nemačkoj, Adolfu Hitleru i Beloj rasi u celini, koristi se svaka mogućnost da se blati i uništi sve što je rimsko i latinsko.

Zato, nemojmo čuvati latinski jezik samo kao neprocenjivo nasleđe, nego ga iskoristimo za ujedinjavanje Bele rase širom sveta. Dok su razlike u jezicima nešto što deli, zajednički jezik ujedinjuje. Stoga predlažemo da nakon što ustanovimo latinski kao drugi jezik među svim belim narodima sveta, nastavimo dalje. Kako godine i generacije prolaze, trebalo bi da promovišemo najbolji jezik civilizacije belog čoveka za prvi, dok bi lokalne jezike sačuvali kao drugi jezik.

Ukoliko izaberemo latinski jezik kao zajedničku osnovu umesto, recimo, engleskog, nemačkog, francuskog ili ruskog, izbeći ćemo borbu i protivljenje do koga bi došlo ukoliko bismo pokušali da se usuglasimo oko jednog od vodećih savremenih jezika.

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

You may use these HTML tags and attributes:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>