MI HOĆEMO ZAJEDNICU EVROPSКIH NARODA – Jozef Gebels

Mart 1941. godine

Na prijemu predstavnika strane štampe u Berlinu ministar Rajha dr. Gebels davao je odgovore na pitanja koja su mu novinari postavljali. Između ostalog, dr. Gebels je odgovarao i na ova pitanja:

– Šta mislite, gospodine Ministre, o mogućnosti da se ostvari drugi front u Evropi?

Naša vojna sila spremna je da stupi u akciju ma gde i da uništi i spreči neprijatelja u izvođenju njegovih namera. Drugi front u Evropi unapred je osuđen na neuspeh.

– Možete li nam nešto reći o posleratnom uređenju Evrope?

Naš kontinent će sasvim drugačije izgledati nego što je to bio slučaj pre rata. On će dobiti politički i privredno sasvim novu sliku i to ne samo mehanički nego i organski. Suprotno ovoj tezi stavljaju Englezi svoju ideju ravnoteže snaga u Evropi, što praktično znači izigravanje jedne države protiv druge, veštačko stvaranje neprijateljskih blokova, ratovi, krvarenja i prirodno iscrpljenje. Bilo bi nemoguće taj sistem proglasiti posleratnim evropskim uređenjem. Britanija tvrdi da mi želimo silu. Ništa nije veća zabluda nego to.

Mi hoćemo zajednicu evropskih naroda, ali ne želimo da te narode držimo. Isto tako mi nećemo da bilo kome nametnemo nacional socijalistički sistem koji ne smatramo robom za izvoz. Nama je u interesu da osovina bude snažna. Nemačka je postala snažna kroz kacional socijalizam. Pitanje je da li bi nam konveniralo da nama neskloni narodi prime sistem sličan našem i da time dobijaju unutrašnju snagu koju do sada nisu imali.

– Кakvu će ulogu pojedini evropski narodi igrati u novom poretku?

Evropa će biti baza, na kojoj će narodi moći slobodno da razvijaju svoje individualne pa čak i unutrašnje težnje. Evropski interesi biće zajednički svima. Za volju ovih trebalo bi da se preduzmu mere oko koncentrisanja pojedinih važnih poslova pod zajedničkom direktivom. Ovde pre svega podrazumevam oružanu snagu pojedinih zemalja koja će se pretvoriti u zajedničku evropsku odbrambenu silu, a zatim privrednu i monetarnu politiku. Кada nestanu suprotnosti između pojedinih zemalja nestaće i potreba da svaka država ima svoju spoljnu politiku i odbrambeni aparat, dok se privreda mora prilagoditi novim kolektivnim zahtevima. Ovde će biti potrebno da svaka zemlja razvije svoju individualnost, kako bi unapred bilo osigurano ono što pripada specifično njoj, a što će razmenom dobara između pojedinih naroda dobro doći celom kontinentu.

– Da li smatrate da je potreban privredni kontakt između Evrope i drugih kontinenata posle ovog rata?

Samo po sebi se razume da će privreda biti unapređena do maksimuma. Nama nije ideal da održimo ratne teškoće i dalje, nego da život učinimo boljim i mnogo lepšim nego što je ikad bio.

– Šta mislite o britanskoj paroli evropskih naroda?

To je samo fraza preko koje su Englezi uspevali da stvore ravnotežu snaga i da jedan narod izazovu protiv drugog. Poljski slučaj je za to najbolji dokaz. Velika Britanija naterala je Poljsku u rat protiv Nemačke zato što smo zahtevali Dancig i autostradu preko Кoridora. Danas je Velika Britanija spremna da žrtvuje celu istočnu Poljsku Sovjetskoj uniji. To je garancija takozvane slobode u britanskoj interpretaciji bez maske.

– Smatrate li za moguće da Britanija usled najnovijih političkih događaja može jednog dana uvideti da celini njene imperije preti veća opasnost od strane Amerike i Sovjetske Unije nego od Evrope?

O tome ne mogu da se izjašnjavam pošto bi ovo neprijateljska propaganda uzela kao neku podlogu, kako ja apelujem na engleski razum, odnosno kao da bi mi hteli neke kombinacije. O tome ne može da bude ni govora. Što se tiče duhovnog stanja u Britaniji, svakako da je ono interesantno. Posle mog govora u Sport Palastu, izjavili su Čerčil i Idn da se ne daju zavarati mojim alarmom pred boljševičkom opasnošću i da ništa ne može razdvojiti čvrstinu Anglo-Amerikanaca i boljševika. Isto tako pisala je štampa vrlo mnogo. Iz toga se lako može zaključiti da to strahovanje pred boljševizmom nije toliko nepoznato Britaniji jer se moja izlaganja ne bi tolikim nizom pobijala. Međutim, Nemačka politika je suviše realistička da bi računala sa nekim faktima koja nisu konkretna. Mi vidimo da u Britaniji ima ljudi koji uviđaju sudbonosan put svoje imperije. Ali znamo da oni još nisu došli do izražaja.

 

Joseph Goebbels / Jozef Gebels

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

You may use these HTML tags and attributes:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>