PRIČA O JUDI

Knjiga postanka, poglavlje 38 nosi naslov “Judin greh”. Ono nam govori više o Judi nego bilo koje drugo poglavlje iz Biblije. To je vrlo živopisna priča. U stvari, prilično je pornografska i služila bi na čast i današnjim židovskim pornografima, kakav je recimo Ralph Ginsberg.

Priča počinje tako što Juda odlazi od svoje braće kod izvesnog Adulamca po imenu Hira. Tamo sreće ćerku izvesnog Kanaanca, čije ime je bilo Šua. “I uzme je i leže s njom.” Tek tako. Uopšte se ne kaže da li se oženio sa njom.

U svakom slučaju, imali su tri sina. Prvorođeni se zvao Er.
Priča onda, očigledno, preskače izvestan vremenski period i kaže da “Juda oženi svog prvog sina Era devojkom po imenu Tamara”. Međutim, Er je, očigledno bio grešan po mišljenju Gospoda, pa ga je Gospod ubio. Juda je onda otišao kod svog drugog sina po imenu Onan i rekao mu: “Uđi k ženi brata svojega i oženi se njom na ime bratovo da podigneš seme bratu svojemu.” Onanu se nije svidela previše ta ideja, pa u pokušaju da posluša svoga oca “kad legaše sa ženom brata svojega prosipaše na zemlju, da ne rodi dece bratu svojemu.” Ovo se, očigledno, takođe nije svidelo Gospodu, pa je zbog toga ubio i Onana, Judinog drugog sina. (Gospod se očigledno nije šalio – oni ga razočaraju – on ih pobije, tako kažu.)

Juda je onda otišao kod Tamare, njegove snaje i rekao joj da ostane kao udovica u kući njenog oca, sve dok njegov treći sin, Šela ne odraste. Tamara je učinila kako joj je rekao i otišla je živeti u očevoj kući.

Vreme je prolazilo i Šua, Judina žena je umrla. Onda je Juda, sa svojim starim prijateljem Hirom, Adulamcem, otišao u Timnu da striže ovce. To je bilo mesto u kome je Tamara provodila svoje udovičke. Setićemo se da je Gospod ubio obojicu njenih muževa, Era i Onana, koji su bili Judini prvorođeni sinovi.

Kada je Tamara čula da Juda dolazi u njeno mesto, odbacila je udovičku odeću, prekrila se velom i umotala u njega, pa je sela na vidno mesto pored puta. U međuvremenu, Juda je očigledno zaboravio da je Tamari obećao svog trećeg sina, kada poraste. U svakom slučaju, Tamara je čekala Judu pored puta, lica prekrivenog velom.

Kada ju je Juda ugledao, pomislio je da je ona neka obična bludnica, zato što joj je lice bilo prekriveno velom. Pošto je bio tipičan Židov, koji želi iskoristiti svaku priliku koja mu se ukaže, uputio joj je predlog, ne znajući ko je ona. Tada ga je Tamara upitala: “Šta ćeš mi dati da legneš samnom?” Juda je ponudio jare iz stada. Tamara je ipak tražila neku vrstu zaloga dok ne dobije jare, pa je izričito zahtevala prsten, maramu i štap koji je držao u ruci. Juda se složio, “i on joj dade, te legne s njom i ona zatrudni od njega.”

Tamara je ustala, otišla i ponovno navukla udovičku odoru.

Kada je Juda poslao jare po svom prijatelju Adulamcu, da mu donese natrag zalog, ovaj nije mogao pronaći tu ženu. Počeo se raspitivati o bludnici pored puta, ali mu je rečeno da na tom mestu nema nikakve bludnice.

Tri meseca kasnije, Juda je saznao da je Tamara, njegova snaja, igrala ulogu bludnice i da je zatrudnela od “preljube”. Ovo je očigledno razjarilo Judu, pa je rekao: “Izvedite je da se spali.”

Ovde vidimo tipično židovsku pravdu. Juda je bio kriv koliko i njegova snaja, ali dok je svoja dela pravdao, nju je trebalo spaliti, zato što je učestvovala u njegovom posrnuću.

Kada je Tamara bila izvedena pred Judu, priznala je svom svekru da ju je on učinio trudnom. Pokazala mu je prsten, maramu i štap koje joj je dao.

Na ovom mestu Juda priznaje da je ona bila pravednija, jer joj nije dao sina Šelu. Ali, “više ne leže s njom”, posle toga.

Priča je i do ovog momenta dovoljno nemoralna, ali se završava u još većem nemoralu, kada se opisuje kako je Tamara rodila blizance. Štaviše, toliko je bljutava da je nećemo citirati do kraja. Možete sami pročitati celu priču u Knjizi postanka, 38. poglavlje. Sve je tamo, kao deo “Svete knjige” na koju, navodno, trebamo gledati sa pobožnim poštovanjem. Ima još mnogo, mnogo drugih slučajeva pornografskih priča koje su rasute širom židovske “Svete knjige”. Jedna sporedna, ali značajna činjenica ove priče je da su blizanci rođeni u ovoj tužnoj aferi dobili imena Peres i Zerah. Ako pogledate na “ponosne”, “slavne”, “čistokrvne” pretke Davida, Salamona i Isusa Hrista u Mat. 1, naći ćete da svi oni potiču od svodnika Jude i njegovog kopilana Peresa.

Postavlja se pitanje, međutim, zbog čega bi iko želeo izabrati nemoralnog svodnika poput Jude da bude predvodnik svom narodu i uvaženi patrijarh svoje loze. Zašto bi pravedni Otac sa nebesa koji mrzi greh, želeo izabrati ovakvu vrstu ljudi za patrijarhe svoga “odabranog” naroda? Judine osobine, kako su opisane u takozvanoj “Svetoj knjizi”, sastoje se jedino od nemorala, obmana i izdaje. Nijedan beli čovjek, koji sebe poštuje, ne bi želeo da za svog pretka ima takvog lukavog preljubnika i bludnika. Pa ipak, Židovi uzdižu ovog čoveka kao velikog heroja u istoriji njihove rase, oni su čak uspeli belim ljudima prodati ideju da su njegovi potomci ljubimci i izabrani narod božji. Rečeno nam je da je ovaj šljam osigurao sebi poseban ugovor sa Bogom. Teško je razumeti zbog čega milioni belih hrršćana trebaju biti toliko naivni pa da poveruju u ovakvu baljezgariju.