ALOJZIJE STEPINAC

Alojzije Stepinac je bio hrvatski nadbiskup i kardinal. Tokom prvog svetskog rata, uhapšen je od Italijana i odveden u zarobljeništvo, odakle je pobegao i priključio se srpskim dobrovoljcima na solunskom frontu, o čemu postoje pisana svedočanstva srpskih vojnika. Mnogo kasnije, tačnije 14.05.1941. Alojzije Stepinac je uputio Anti Paveliću pismo sledeće sadržine:

„Poglavniče!

Upravo sam dobio vest da su u Glini ustaše streljale 260 Srba bez ikakve istrage ili suda. Znam da su Srbi u ovih dvadeset godina svoje vladavine počinili ozbiljne zločine. Ali ipak nalazim da je moja biskupska dužnost da dignem glas i kažem da katolički moral to ne dozvoljava; zato vas molim da preduzmete najhitnije mere na čitavoj teritoriji NDH, da nijedan Srbin ne bude ubijen dok njegova krivica ne bude dokazana tako da bude očigledno da on zaslužuje smrt. Inače ne možemo računati na blagoslov neba, bez kojeg smo prokleti. Nadam se da nećete zameriti zbog mojih otvorenih reči.“

1943. Alojzije Stepinac upućuje pismo Papi Piju XII u kome tvrdi da je nasilno pokrštavanje Srba jedini način da ih se spase ustaških pokolja, te je on tim povodom naložio pokrštavanje oko 250.000 pravoslavnih Srba. Inače, ustaški generali koji su se posebno zalagali za ubijanje Srba u to vreme, bili su Jevreji.

18.09.1946. po nalogu Josipa Broza, Alojzije Stepinac biva uhapšen zbog protivljenja komunističkoj vlasti. U zatvoru počinje naglo da slabi i neočekivano da oboleva, a u javnosti su se pojavile informacije da je trovan čajem od oleandra, koji ima snažan uticaj na srce. Prilikom druge obdukcije, njegovo srce nije nađeno u telu.

Кomunistička vlast ga proglašava saradnikom ustaškog pokreta, a sva literatura iz komunističkog doba ga naziva koljačem Srba, Jevreja i Roma. Njagovoj rehabilitaciji se protive danas političari koji drže kontinuitet komunističke vladavine u Srbiji, sada pod novom – demokratskom zastavom.
U isto vreme, u sred Beograda, nalazi se mauzolej komunističkom diktatoru, Josipu Brozu, čije održavanje košta srpske poreske obveznike basnoslovne mesečne sume. Interesantno je da se malo ko u Srbiji buni zbog ekstremnih ulaganja u održavanje Titove grobnice. Takođe je zanimljivo da se u Srbiji jako malo zna o tome da su Četnici i Ustaše bili regularna vojska Srbije i Hrvatske, nakon raspada kraljevine, koje su branile svoje teritorije od najezde judeo-komunista i u tome su čak sarađivali, što je kasnije komunistička vlast preformulisala i negirala, proglasivši obe strane za međusobne neprijatelje, neprijatelje naroda uopšte i pogotovu neprijatelje komunizma.

Po naređenju Josipa Broza, nakon 1945. je ubijen ogroman broj civila širom SFRJ zbog nepoverenja prema komunističkoj vlasti ili samo zato što ih je komšija prijavio za antikomunističku izjavu. Osim toga, 15.05.1945. u Bleiburgu, u Кoruškoj, je zarobljeno oko 110.000 vojnika Ante Pavelića, pa čak i grupa četnika koja se s njima povlačila, u koje su partizani pucali 20 minuta mitraljeskom vatrom, što je ratni zločin, za koji niko nikada nije odgovarao, a sve to opet po naređenju Josipa Broza, koji danas ima svoj mauzolej u Beogradu. Sve vlasti Hrvatske i Srbije, od 1945. do danas, zadržale su ratno-huškačku retoriku, a odbile reviziju istorijskih činjenica koje su ispisali komunisti.

Alojzije Stepinac kao dobrovoljac Jugoslovenske legije na Solunskom frontu. Za službu tokom Prvog svetskog rata nagrađen je Кarađorđevom zvezdom.

Mauzolej komunističkom diktatoru, Josipu Brozu

Milutin Milošević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

You may use these HTML tags and attributes:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>