PROMENE PREZIMENA JEVREJA – DEO DRUGI

 

PRIMER 1) KAKO JEVREJI MENJAJU SVOJE IME I PREZIME
JAKOB AUSLENDER – JAKŠA ANDRIĆ 

Jakob Auslender, sin Davida i Gizele Auslender iz Ivankova, rođen 10.12.1901. godine, studirao i završio Medicinski fakultet u Beču, i bio je lekar u Vinkovcima. Godine 1928. oženio je Margaretu/Gretu Mandl, rođenu 10.12.1902. godine u Beču. Imali su ćerku jediniciu Elizabeth (Lizel), rođenu 23.03.1930. godine. Cela porodica je 19.11.1940. godine prešla u katoličku veru. Neposredno pred slom stare Jugoslavije, 12.03.1941. godine, Dr. Jakob Auslender sa porodicom, promenio je prezime u Andrić. Te godine je Dr. Jakob Auslender imao je ordinaciju u Aleksandrovoj ulici 19, i telefonsku liniju broj 70.

Nakon uspostave NDH Dr. Jakša Andrić poslat je u Bosnu zbog lečenja endemskog sifilisa. Kada se vratio iz Bosne biva uhapšen, ali nakon nekoliko meseci je pušten. Zatim je radio u Borovu kao lekar u istoimenoj fabrici. 1950. godine prelazi u Osijek gde radi u ambulanti Jugoslovenskih železnica. Umro je u Osijeku nesrećnim slučajem 21.10.1976. godine i sahranjen je u grobu svojih roditelja (Davida i Gizele Auslender) u Vinkovcima.
Dr. Jakša Andrić bio je poslednji Jevrej koji je sahranjen na Vinkovačkom jevrejskom groblju.

 

PRIMER 2) KAKO JEVREJI MENJAJU SVOJE IME I PREZIME
ABRAHAM LEVI – ALEKSA SIMIĆ

Sin pokojnog Mihajla Levija, limara, i pokojne Sofije, rođene Montijas, radnice u Fabrici duvana u Banja Luci, sa stanom u ulici Afganovoj/Husedžinovića 7.

Završio je Prvu mušku narodnu osnovnu školu u Banja Luci. Često je bio bez posla. Pripadao je omladinskoj grupi „Ćorava partija“. Bio je član RKD Pelagić i URSS-a. Pre Drugog svetskog rata radio je u Beogradu. U partizane je otišao 1942. godine. Demobilisan je kao oficir JA. U ustaškom logoru ubijeni su mu majka Sofija i braća Dudo i Miko Levi.

Pod imenom i prezimenom Aleksa Simić u Beogradu je 17. jula 1949. godine zaključio brak sa Darinkom Misaljević iz Beograda.

 

PRIMER 3) KAKO JEVREJI MENJAJU SVOJE IME I PREZIME

Bosnić Maks (Žepče 31.01.1889. – Brazil?), privatni preduzetnik. Sin Samuela i Neli rođ. Goldfinger (Zemun 9.05.1895.). Njegov deda Wilhelm Weiner (Sigebovar 1820. – Brod 1896.) jedan je od prvih Židova naseljenih u Brodu. Roditelji su bili trgovci. Od 1919. direktor je u DI Slavonije u Salvonskom Brodu, nasledivši Aleksandra Erhmanna. Bio je pokrovitelj fudbalskog kluba Marsonia i njegov predsednik 1920. godine. Finansirao je izgradnju fudbalskog stadiona, hipodroma u Brodu, magacina veslačkog kluba Sava i teniskih igrališta u Pilarevoj ulici. Prvi je predsednik aerokluba Naša krila (1934), član uprave Aerokluba i član Brodkog ogranka Rotary kluba (1935). Godine 1935. bio je i član Gradskog predstavništva.Od 20. septembra 1914. oženjen je Olgom, rođenom Samlaić, ćerkom Henrika Samlaića i Fany Kohn. Imali su ćerku Nadu Leu (rođenu u Brodu 6.03.1918.). Živeli su u vili u Badalićevoj ulici br.13. Godine 1924. menja prezime u Bosnić. Dana 11.05. 1940. zapisnički je konstatovano da je sa suprugom i detetom primljen u zavičajne knjige opštine Beograd. Iz Beograda je emigrirao u Brazil.

PRIMER 4) KAKO JEVREJI MENJAJU SVOJE IME I PREZIME

Haim – James (Bijeljina 24.04.1907. – San Miguel de Alende 7.08.1987.) Sin ugostitelja Moše i domaćice Rifke (rođene Montiljo), slikar, muralista i profesor. Završio je gimnaziju u Tuzli.

Kao činovnik Javne berze rada  u Tuzli, biva uhapšen decembra 1932. Državni sud za zaštitu države u Beogradu osudio ga je na kaznu robije u trajanju od 18 meseci i na gubitak svih ljudskih prava u trajanju od 5 godina.

Već u ranom detinjstvu pokazivao je izrazitu sklonost ka slikanju. Njegov nesvakidašnji talenat prepoznao je i podsticao profesor likovnog u Tuzlanskoj gimnaziji Mihail Timčišin.

Na poziv sestre Erne Englender, koja je živela u Holivudu, Haim odlazi 1939. u Los Anđeles. Radio je u jednom od crtačkih studija Volta Diznija. Po dobijanju američkog državljanstva, promenio je ime u James.

Nakon završetka Drugog svetskog rata vratio se slikarstvu. Upisao je Umetničku akademiju u Los Anđelesu i u 41. godini života završio je studije.

Od 1950. živi u Meksiku. Predavao je štafelajsko slikarstvo za napredne studenta i slikarstvo murala na Institutu Aljende, a zatim je postao šef katedre , i na kraju, dekan ovog instituta.

Jedan je od najpoznatijih „američko – meksičkih“ muralista. Izlagao je samostalno i aktivno učestvovao na brojnim kolektivnim izložbama. Dobitnik je više međunarodnih nagrada (kako i priliči njima).

PRIMER 5) KAKO JEVREJI MENJAJU SVOJE IME I PREZIME

Leon – Rešad Dr. (Darda 20.04.1893. – ?). Sin Mora Rosenzweiga i Ernestine Goldschmidt iz Batine. Diplomirao je u Gracu 14. jula 1922. i stekao zvanje doktora medicine.

U svojstvu privremenog sekundarnog lekara počeo je da radi 6. jula 1924. u Opštoj  javnoj fondacijskoj bolnici u Osijeku. Radio je u ovoj bolnici do 15. jula 1925.

U II reonu u Slavonskoj Orahovici, za potrebe lečenja državnih organa uprave kamenoloma i ribnjaka te šumske manipulacije, počeo je da radi 3. avgusta 1929. kao lekar po ugovoru.

Prešao je na islamsku veru 9. decembra 1938. i promenio ime u Rešad. Sa Marijom Stanislavom Taras sklopio je brak 21. decembra 1938. u Salvonskoj Orahovici. U braku nisu imali dece.

Zavičajno pravo dobio je u Slavonskoj Orahovici 2. septembra 1940.

Privatnu lekarsku praksu obavljao je u Slavonskoj Orahovici do 20. jula 1940.

Od 27. januara do 8. maja 1942. služio je u V bojnoj Vojne Krajine kao privatni lekar. Na lični zahtev, posle 11 godina privatne prakse u Slavonskoj Orahovici, zatražio je premeštaj u Zavod za suzbijanje endemskog sifilisa u Banja Luci. Rešenjem Ministarsvta zdravlja Z.broj: 65.078 – 1942 od 10. oktobra 1942. postavljen je za lekara nadničara i upućen na rad u Dom narodnog zdravlja u Bosanskoj Gradišci.

Za v.d Upravnika Doma narodnog zdravlja u Bosanskoj Gradišci postavljen je 30. jula 1943. Od 8. novembra 1943. radio je u Zavodu za suzbijanje endemskog sifilisa u Banja Luci. 

Zakletvu vernosti NDH, položio je u Banja Luci 21. marta 1944.

Šta se dalje dešavalo završetkom rata, šta su sve radili i kako su se ponašali „ljudi“ promenjenih imena, poznato nam je iz predhodnih tekstova.

Nastaviće se…

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

You may use these HTML tags and attributes:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>