ODLAZAK U RAJ: NEMOGUĆ ZADATAK ILI SVI ODLAZE U PAKAO

Većina hrišćana živi u ubeđenju da je, samo ukoliko se veruje, odlazak u raj prilično izvestan. Većina SVEŠTENIKA i mnoge crkve će vam reći kako je prosto doći do „spasenja“ i to sve za džabe! Jedino što treba da uradite je – samo da verujete – bar tako nam kažu. Međutim, ako pročitate zbrkane detalje, koji su razbacani po Bibliji, brzo shvatate da nije sve baš tako jednostavno. U stvari, što više čitate Bibliju pokušavajući da saznate kako ćete doći do „spasenja“, to postaje sve teže, sve zbrkanije, sve mutnije i sve komplikovanije. Štaviše, tu ima toliko nejasnih i kontradiktornih citiranja Isusovih reči u kojima se kaže da zbog toga i toga ne možete stići u raj, da, umesto da sve bude jednostavno, otkrivate da postoji mnogo protivrečnih uslova, da vam svi oni kažu da ne možete doći do spasenja i da ne možete stići u raj.

Vremenom, kada ispitate i pronađete sve prepreke koje vam stoje na putu, shvatite da tamo jednostavno ne možete da stignete – što praktično znači da su svi određeni za pakao i večnu vatru. Očigledno, postoje samo dva mesta. Ako ne možete da stignete u raj, idete u pakao. To su te, navodno, „blage vesti“ i „dobre vesti“ koje je donelo hrišćanstvo. Hajde da sada ispitamo te različite prepreke koje nam stoje na putu. U Mat.7:21, Hrist kaže: „Neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca mojega koji je na nebesima. Mnogi će mi reći u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom demone izgonili, i tvojim imenom udesa mnoga tvorili? I tada ću im javno kazati: Nikada vas nisam znao; idite od mene vi koji činite bezakonje.“ Drugim rečima, uprkos vašem trudu, uprkos dobrim delima, uprkos vašoj
vernosti, Hrist kaže: možete ići u pakao. U Mat. 8. 10 on kaže: „Zaista vam kažem: ni u raju ni u Izrailju tolike vjere ne nađoh. A kažem vam da će mnogi od istoka i zapada doći i sješće za trpezu s Avramom, i Isakom, i Jakovom u Carstvu nebeskome. A sinovi carstva biće izgnani u tamu najkrajnju; i ondje će biti plač i škrgut zuba…“ Prilično zbrkano, ali ako „sinovi carstva“ idu u pakao, možete biti sigurni da ni ostali ne idu u raj. Tek smo počeli, a već vidimo da se isključenja
gomilaju i da svi potpadaju pod sledeće: većini ljudi je uskraćen odlazak u carstvo nebesko, pa su, naravno, stoga
određeni, planirani i upućeni da idu u pakao. Nema srednjeg puta. Ali, hajdemo dalje. U Mat. 10:37 Hrist kaže: „Кoji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego mene, nije mene dostojan. I koji ne uzme krst svoj i ne pođe za mnom, nije mene dostojan“. Možemo sasvim sigurno da tvrdimo da oni koji potpadaju pod ovu kategoriju izvesno neće otići u carstvo nebesko, pa dodajte ove nove milione na listi. I oni idu u pakao. Кoliko je ljudi koje poznajete kategorički tvrdilo da više voli Hrista od oca, majke ili sina ili ćerke? Кoliko ljudi poznajete koji su uzeli svoj krst i sledili Hrista, posebno zato što je do krstova teško doći ( a sam krst nema neke veze sa hrišćanstvom) i što je potpuno nejasno šta to morate da učinite da biste ga sledili? U Mat. 12:31, Hrist kaže: „Zato vam kažem: Svaki grijeh i hula oprostiće se ljudima, a hula na Duha Svetoga neće se oprostiti ljudima. I ako ko riječ protiv Sina čovečijega kaže, oprostiće mu se, a koji reče protiv Duha Svetoga neće mu se oprostiti ni u ovome vijeku ni u budućem“. Dakle, ako hulite protiv Duha Svetoga, ma šta to bilo, gotovi ste, nemate nikakvu šansu da dobijete oproštaj, da se iskupite i ni najmanju šansu za milost. Odatle idete pravo u pakao, bez obzira na sve i bez prava žalbe.

U Mat. 12:36, on kaže: „A ja vam kažem, da će za svaku praznu riječ koju reknu ljudi dati odgovor u dan Suda. Jer
ćeš zbog svojih riječi biti opravdan i zbog svojih riječi biti osuđen“. Ako su ovakva pravila igre, svako će biti u stalnoj opasnosti, jer, ko zna, bilo koja reč koju kažete može biti ona zbog koje ćete biti osuđeni. Nije li to utešna misao? To je samo još jedna od „dobrih vesti“ koju vam je donelo hrišćanstvo. Nastavljamo sa Mat. 13:41. „Poslaće Sin čovečiji anđele svoje, i sabraće iz carstva njegova sve sablazni i one koji čine bezakonje. I baciće ih u peć ognjenu; ondje će biti plam i škrgut zuba“. Ovo je, naravno, prilično nejasno, ali nesumnjivo je da još jedna pošiljka prepuna jadnih duša putuje ka večnom ognju. Baš je jednostavno doći do raja, zar ne? Mi smo već naveli dovoljno kategorija da bi obuhvatili gotovo svako ljudsko biće. Ali, da nastavimo. U Mat. 15:4, Hrist kaže: „Jer Bog zapovjedi govoreći: Poštuj oca i mater; i koji ruži oca i mater smrću da umre“. Zabeležite još jedan greh koji će prekršioca osuditi na večni plamen. U Mat. 15:22,23 i 24, ide sledeća priča: „I gle, žena Hananejka iziđe iz onih krajeva i povika mu govoreći: Pomiluj me, Gospode, sine Davidov, kćer moju mnogo muči đavo! A on joj ne odgovori ni riječi. I pristupivši učenici njegovi moljahu ga govoreći: Otpusti je, jer viče za nama. A on odgovarajući reče: Ja sam poslan izgubljenim ovcama doma Izrailjeva“.

Ovde, dakle, očigledno imamo novi tok stvari. Vidimo da Hrist tvrdi da je poslat da donese spasenje samo domu
Izrailjevom. To odmah otpisuje sve nas, Nejevreje. Imamo i dalje usložnjavanje situacije, jer nijedan Jevrejin ne veruje u Hrista, čime su i oni lišeni spasenja. Pa ko je onda ostao? Sve ovo izgleda veoma zbunjujuće, a nesumnjivo je da je tako i trebalo da bude, što se potvrđuje u Jevanđeljima po Jovanu, 4:22, u kome Isus govori ženi iz Samarije i kaže joj: „Vi se klanjate onome što ne znate; a mi se klanjamo onome što znamo; jer je spasenje od Judejaca“. Očigledno je da je ovo uputio Nejevrejima: spasenje je jevrejska stvar, a Nejevreji su toliko zbunjeni da ne znaju čemu se klanjaju. Sa ovim se svesrdno slažemo. Ali, da nastavimo. Isus kaže svojim učenicima: „Ako hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide. Jer ko hoće život svoj da sačuva, izgubiće ga; a ko izgubi život svoj, mene radi, naći će ga“ (Mat. 16:24). Ovo je jedno od onih zbunjujućih dvosmislenih mesta, gde ne znate da li dolazite ili odlazite. U svakom slučaju, vi koji budete pokušali da
sačuvate svoj život, izgubićete ga i očigledno nećete stići u raj.

Produžavamo sa istim jevanđeljem, 18:3, u kome Hrist nastavlja da opominje i isključuje: „Zaista vam kažem, ako
se ne obratite i ne budete kao djeca, nećete ući u Carstvo nebesko. Кoji se, dakle, ponizi kao dijete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom“. Pa onda 18:6. „A koji sablazni jednoga od ovih malih koji vjeruju u mene, bolje bi mu bilo da se objesi kamen vodenički o vrat njegov, i da potone u dubinu morsku“. Iz ovoga možemo da izvučemo da treba da budemo ponizni, da ponovo postanemo prostodušni kao mala deca, i da zaboravimo sva iskustva i sve stavove koje smo stekli tokom godina zrelosti, jer se u protivnom nećemo kvalifikovati za ulazak u carstvo nebesko. I još, ko bude uvredio bilo koga od tih malih, biće mu bolje da stavi vodenički kamen oko vrata i udavi se. Evidentno, ni takvi ne mogu da očekuju da će ući u carstvo nebesko i osuđeni su na propast. I oni, takođe, idu u pakao. Otkrivamo da je sve teže i teže ući u carstvo nebesko. Lista onih koji tamo neće stići postaje sve veća, a u istom Jevanđelju, 18:34, Hrist kaže: „I razgnjevi se gospodar njegov, i predade ga mučiteljima, dok ne vrati sve što mu je dugovao. Tako će i Otac moj nebeski učiniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svojemu od srca svojih sagrešenje njihova“. Dodajte ogromno mnoštvo onih koji nisu oprostili svojoj braći grehove. I oni će biti otpisani i „izručeni“ mučiteljima, i naravno, takođe idu u pakao.

Spisak raste, a prepreke se gomilaju. U Mat. 19:20 stoji: „Reče mu mladić: sve ovo sačuvah od mladosti svoje; šta
mi još nedostaje?“ Isus mu je odgovorio: „Ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima, i imaćeš blago na nebu, pa hodaj za mnom“. Zaista vam kažem da je teško bogatome ući u Carstvo nebesko. I opet vam kažemo: Lakše je kamili kroz iglene uši nego li bogatome ući u Carstvo Božije“. Imamo znači dodatak isključenjima, koja sada rastu u skokovima, a to su ljudi koji poseduju bogatstva. U 19:25 nadalje se kaže: „A kada to čuše učenici, čuđahu se veoma govoreći: Кo se, dakle, može spasti?“ Baš dobro pitanje. Isus im je ljubazno dao ovo dvosmisleno uveravanje: „Ljudima je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće“. To je tipično. Ako ne možete da objasnite stvari na razuman i logičan način, samo kažete: „Pa, mi delujemo na polju magije, tu sve prolazi i ne mora da ima nikakvog smisla.“ Osude i prokletstva se nastavljaju, sa nama će se grubo našaliti i zateći nas u neprilici kada se najmanje budemo nadali. To nam se baca u lice, tako da uvek budemo nervozni i na ivici, nikad ne znajući kad će eksplozija da se dogodi. „Doći će gospodar toga sluge u dan kada se ne nada, i u čas kada ne misli, i rasjeći će ga na pola, i daće mu udio sa licemjerima; onda će biti plač i škrgut zuba“ (Mat. 24:50-51). Osveta i proklinjanje se postojano nastavljaju. „Tada će reći i onima što mu stoje s lijeve strane: Idite od mene, prokleti, u oganj vječni koji je pripremljen đavolu i anđelima njegovim“. – „Jer ogladnjeh, i ne dadoste mi da jedem; ožednjeh, i ne napojiste me; Stranac bijah, i ne primiste me; nag bijah, i ne odjenuste me; bolestan i u tamnici bijah, i ne posjetiste me. Tada će mu odgovoriti oni govoreći: Gospode, kada te viđesmo gladna ili žedna, ili stranca ili naga, ili bolesna ili u tamnici, i ne poslužismo ti? Tada će im odgvooriti govoreći: Zaista vam kažem: kad ne učiniste jednom od ovih najmanjih, ni meni ne učiniste. I ovi će otići u muku vječnu, a pravedniji u život vječni“ (Mat. 25:41-46). Da li još uvek verujete da je to jednostavno i da je
dovoljno „samo verovati“? Daleko od toga. Postaje sve komplikovanije a šanse da će bilo ko izbeći sve prepreke
i zamke postavljene na putu do „nebeskog carstva“ više nisu ni 100:1, nego 1000:1. A srednjeg puta nema. Svi koji ne idu u raj, idu u vatru pakla i večno prokletstvo. No, ima još mnogo, mnogo toga. U Markovom, Lukinom i Jovanovom jevanđelju ima puno ponavljanja, sa različitim ulepšavanjima i varijacijama koje od tuda potiču. Nećemo još puno obrađivati ovu temu. U Jevanđelju po Marku, 11:26, Hrist kaže: „Ako li pak vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti vama sagrješenja vaša“. U jevanđelju po Luki, 6:24-25, on ponovo proganja te grozne bogataše i kaže: „Ali teško vama bogatima, jer ste već primili utjehu svoju. Teško vama koji ste siti sada, jer ćete ogladnjeti. Teško vama koji se smijete sada, jer ćete zaridati i zaplakati.“ Moralna potka
ovde treba da bude: ako stvari u svom životu držite pod kontrolom, treba da brinete u svakom slučaju, i stalno da brinete, brinete, brinete. Pred sobom treba da vidite samo propast i tamu. Ovo su, znate, ipak „dobre vesti“. Vaša nagrada čeka vas u životu posle smrti, a šansa da dobijete za nagradu večni oganj je gotovo sigurna.

Preskačemo ostatak Marka i Luke, a da ne bismo u potpunosti zanemarili Jovana, citiramo Jov. 3:3, gde Hrist
kaže: „Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi odozgo, ne može vidjeti Carstva Božijega“. A u Jov. 3:5 „Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može uči u carstvo Božije“. Dakle, evo ih opet, pakleni oganj i prokletstvo. Jadikovke, jecaji i škrgut zuba. Večno prokletstvo. Teško vama. Bolje da vam je vodenični kamen okačen oko vrata i da ste se bacili u ognjenu peć. Bićete bačeni u večnu tamu. Jevanđelja su u celini puna osuda i proklinjanja. To su te „dobre vesti“ koje je Hrist doneo svetu. Spasenje, kojim vam propovednik maše pred očima, je, čak i prema njihovim pravilima, toliko besmisleno i toliko nedostižno, da niko, baš niko, neće moći da se ubroji među one koji idu u „carstvo nebesko“. Govoreći o raju, hajde da pogledamo kakvo bi to mesto trebalo da bude. Dok je pakao opisan najslikovitijim i najstrašnijim izrazima, opisi raja tek su ovlašni i, u najmanju ruku, da kažemo mutni. U Mat. 13:31, Hrist kaže: „Carstvo nebesko je kao zrno gorušičino koje uzme čovjek i posije na njivi svojoj. Ono je, istina, najmanje od sviju sjemena,  ali kad uzraste, veće je od svega povrća, i bude drvo da ptice nebeske dolaze i nastanjuju se na granama njegovim“. U 13:33: „Carstvo nebesko je kao kvasac koji uzme žena i metne u tri kopanje brašna dok ne uskisne“. Da li vam ovo daje ikakvu sliku mesta za koje biste slomili vrat da stignete u njega? U sledećem odeljku nalazimo na još nekoliko trunčica i mrvica koje ne opisuju previše toga, ali to je najbolje što smo mogli da nađemo. U Mat. 13:44, Hrist kaže: „Još je Carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje našavši, čovjek sakri i od radosti
svoje otide i sve što ima prodade i kupi polje ono. Još je carstvo nebesko kao čovjek trgovac koji traži dobra
bisera. Pa kad nađe jedno mnogocjeno zrno bisera, otide i prodade sve što imaše i kupi ga. Još je Carstvo nebesko kao mreža koja se baci u more i sabere ribe od svake vrste. Кad se napuni, izvuku je na obalu i, posjedavši izaberu dobre u sudove, a loše izbace napolje. Tako će biti i na svršetku vijeka: izići će anđeli i odlučiće zle od pravednih.“ Da li vam ovo daje nekakvu sliku carstva nebeskog, ili ste još uvek zbunjeni prirodom „vaše nagrade u drugom životu?“ koji, uzgred budi rečeno, niko nikada nije ni video, niti je neko
dokazao da on postoji. Кoliko možemo da vidimo, ovo nam ne stvara sliku baš ni o čemu, već je to samo gomila dvosmislenosti. Ali, za svaki slučaj, da ne biste pronašli poentu, da je alternativa prilično grozna, pedeseti stih sledi
četrdeset deveti koji smo upravo citirali, a u njemu Hrist kaže: „I baciće ih u peć ognjenu; ondje će biti plač i škrgut zuba.“

Možete li stići do raja? Ni u kom slučaju to nije verovatno, a posebno ne ako vam Hrist pomaže. Pošto je izložio svoje učenje i izrekao sve moguće samoubilačke savete radi uništenja onih koji prihvate njegovu veru, Hrist je zatim, navodno, organizovao kampanju za širenje ovih učenja po celom svetu. Smišljeno je oko sebe okupio 12 učenika, sve samih amatera, koji se pominju u 10. poglavlju jevanđelja po Mateju. Ovih 12 smetenih saučesnika, koji evidentno nisu bili previše pametni i koji izgleda nisu mogli da razumeju ono što je on govorio, Isus je odustao, zapovedivši im: „Na put neznabožaca (nejevreja) ne idite, i u grad samarijanski ne ulazite. Nego idite najprije izgubljenim ovcama doma Izrailjeva!“ (Mat. 10:5). Ovde imamo veoma kontradiktoran odeljak. Isus naređuje svojim učenicima da ne šire nova učenja među Samarićanima, odnosno nejevrejima, već da ih daju isključivo Jevrejima. To je veoma čudno zbog toga što su baš Jevreji odbacili nova učenja, a nejevreji ih prihvatili. Mislimo da je nesumnjivo bilo isplanirano onako kako se i dogodilo, ali ovako piše u Jevanđelju po Mateju 10: 5-6, dakle, da učenici ne šire veru među nejevrejima ili Samarićanima, već samo među Jevrejima. U Mat. 10:21, on otvoreno predviđa kakve razorne posledice će imati njegova učenja, i kaže: „A predaće brat brata na smrt i otac sina; i ustaće djeca na roditelje i pobiće ih. I svi će vas mrziti zbog
imena moga.“ 

Кada pogledamo na sve pogubne ratove koji su se vodili u ime hrišćanstva, kakav je recimo Tridesetogodišnji rat u Nemačkoj (1618-1648), shvatamo šta je hteo da kaže svojim predviđanjem. Tokom tog rata, brat se zaista digao na brata, i predao ga smrti, pa je, štaviše, trećina Nemaca nestala u tom krvavom bratoubilačkom verskom ratu, a 5/6 svih kuća u zemlji bilo uništeno. Ovo ni u kom slučaju nije bio jedini rat koji se vodio u ime hrišćanstva. Širom Evrope brat se borio protiv brata, protestanti protiv katolika, beli ljudi su se međusobno osvetnički trebili, a sve u ime Hrista. Danas se ovo još uvek događa u Irskoj. Hrišćanstvo je u stvari vežba samouništenja. U svom tom poslu oko „verovanja“ zanimljivo je jedno pitanje: Zašto bi neko bio prisiljavan da veruje u bilo šta? Ako niste slobodnom voljom uvereni u neku situaciju, zbog predočenih dokaza ili njihovog nedostatka, zbog čega bi neko na vama primenjivao torturu, osvetu i odmazdu? Zar to nije metod koji koriste tirani i razbojnici? Nisu li isti metod koristili komunisti? Ili prihvati komunizam ili ćemo te ubiti – to je bio zakon jevrejskog komunizma u Rusiji, Jugoslaviji, Кini i drugde. Svako verovanje koje dođe pod pretnjom ili prinudom, u svakom slučaju je nečasno. To je „verovanje“ na koje čovek može biti privremeno nateran, pod uticajem panike ili straha, ali ono nije ni racionalno ubeđenje, niti može biti iskrena vera. Pa ipak se, širom cele Biblije, ovaj razbojnički metod pretnje, prinude i straha koristi kako bi se ljudi naterali da veruju: ili verujte u Hrista i sav taj hokus – pokus, ili idete u pakao kaže on, ili još bolje, kažu jevrejski pisci. Кakav umobolni poduhvat! U Mat. 10:34 on još kaže: „Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač. Jer sam došao da rastavim čovjeka od oca njegovog i kćer od matere njezine i snahu od svekrve njezine. I neprijatelji čovjeku postaće domaći njegovi“. U Mat. 12:25, Isus iznosi srž jevrejske tehnike za uništavanje nejevreja, kada kaže: „Svako carstvo koje se razdijeli samo u sebi, opustjeće; i svaki grad ili dom koji se razdjeli sam u sebi neće se održati.“ Vidimo da je u ranijim učenjima već rekao da je došao da deli, i deobu je napravio. Što su se ova opaka učenja više širila po Rimu i celom Rimskom carstvu, to su se snažnije razvijali dezintegracioni procesi i bujao ferment razaranja. Кada su se ova učenja proširila među rimskim građanima, koji su ih u svojoj dobrodušnoj naivnosti prihvatili, oni su postali zbunjeni, smeteni i podeljeni. Digli su ruke od čvrstog rasuđivanja koje su vekovima izgrađivali, i
napustili zdrav razum. Izgubili su svaki osećaj odgovornosti prema porodici. Njihov patriotizam bio je potpuno podriven, a znamo da je sve ostalo istorija. Rimska imperija,otelotvorenje bele civilizacije, propala je i pretvorila se u ruševine.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

You may use these HTML tags and attributes:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>