JEVREJSKA OKUPACIJA SRBIJE – PRVI DEO

JEVREJSKA OKUPACIJA SRBIJE ĆE POSTATI SVE OKRUTNIJA I AGRESIVNIJA!!!

Ideja o izmeštanju stanovništva i institucija u slučaju sloma jevrejske države datira još od prvog arapsko-izraelskog rata. U vreme hladnog rata Izrael je bio svestan da je njegov opstanak vezan za sudbinu Amerike i Britanije. Bez američke podrške, Izrael bi nestao i pored velikih gubitaka ujedinjene arapske vojske. Izraelsko rukovodstvo je bilo u dilemi na koji način da odbrani posle toliko godina ponovo uspostavljenu državu.

Operacija “David”

Operacija “David” šifrovano je ime za prvu soluciju odbrane Izraela. Naziv operacije je preuzet iz starozavetnog predanja – David je trebalo da simbolizuje Izrael u borbi protiv Golijata koji je predstavljao arapski svet i SSSR.

Operacija “David” je predstavljala klasičnu odbranu granica i teritorija, i to po svaku cenu. U tu svrhu od Amerike je bila zatražena tehnologija za proizvodnju atomskog oružja. Pošto SAD nije bila najsigurnija u jevrejsku hladnokrvnost, ova tehnologija je u Izrael došla tek sedamdesetih godina. Posle dve ratne pobede Amerikanci su procenili da su Jevreji dovoljno zreli da vladaju situacijom u slučaju trećeg arapsko-izraelskog rata.

Želeći da se pri odbrani zemlje maksimalno osloni na sopstvene izvore u slučaju poraza SAD, Izrael je razvijao i sopstvenu vojnu industriju. Izraelska vojna industrija – IMI je razvila proizvodnju svih vidova naoružanja, od klasičnih do najmodernijih borbenih sistema. Iako ne priznaje da poseduje nuklearno oružje, Izrael je više puta pretio upotrebom ovog oružja u slučaju novog napada na njihovu zemlju.

Operacija “Mojsije” predstavlja drugu opciju izmeštanja stanovništva Izraela. Jasna je asocijacija na priču iz Starog zaveta u kojoj je Mojsije izveo izraelski narod iz Egipta otvorivši prolaz kroz Crveno more vodeći ga ka obećanoj zemlji. Ovom planu nije išlo u prilog to što bi poraz SAD značio i nestanak Zapadne Evrope, a upravo to su bile alternativne destinacije novog Izraela. U Africi su se u to vreme stvarale nove nezavisne države, Južna Amerika se tresla od kubanske revolucije, Azija i Australija su osećale pretnju Crvene Кine koja bi u jurišu počistila marionetske režime, tako da ni tamo ne bi bilo mesta za zidanje novog Jerusalima.

Srbija – novi Izrael?

Sa nastajanjem novih država u Evropi, pojavila se ideja o uticanju na aktuelna dešavanja na terenu u cilju promene granica i etničke strukture odabranih država, čime bi se u određenom vremenskom periodu ispunili navedeni zahtevi. U detaljnoj analizi bivših republika SFRJ, Republika Srbija se pojavila kao kandidat koji bi uz eventualna doterivanja mogao da bude idealan izbor za novi Izrael. Razlozi su sledeći: – antisemitizam kod Srba neuporedivo je blaži nego u ostalim balkanskim zemljama; – Srbija je po Ustavu, ali i po broju nacionalnih manjina, građanska, a ne nacionalna država; – većinsko stanovništvo je hrišćansko a islamski deo je izolovan, što je kasnijim dešavanjima i formalizovano u obliku okupacije Кosova i Metohije; – Srbija je kompaktna, granice prema susedima datiraju još od Prvog svetskog rata, a granice sa otcepljenim republikama bile bi naknadno definisane što je i bio slučaj sa Dejtonskim sporazumom; – i pre 5. oktobra u Srbiji je postojala tendencija da se krene u evroatlantske integracije a sa petooktobarskim prevratom se krenulo i u praktičnu realizaciju; – izlaz na more čak i u slučaju raspada zajednice sa Crnom Gorom bio bi obezbeđen preko Grčke do Egejskog mora; – Srbija je vremenom postala otvorena za strana ulaganja. Poslednji uslov, koji je podrazumevao vlasništvo nad 25% nepokretnosti, svoju realizaciju dobio je dolaskom vlade “ekonomskih eksperata” na saveznom i republičkom nivou. Ljudi u tim vladama su zbog ekonomskog interesa ili pripadnosti određenim obaveštajnim službama bili spremni da učestvuju u ovom planu. Činjenica koja je posebno odgovarala realizaciji izraelskog plana je bio katastrofalan natalitet većinskog naroda u Srbiji.

Satanizacija Srba!

Matematički je dokazano da će za pedeset godina Srbi u Srbiji postati manjina. Takva šansa se nije smela propustiti. Jevrejsko rukovodstvo je u upražnjenom mestu videlo božije proviđenje. Tel Aviv je dao zeleno svetlo za početak realizacije operacije “Mojsije”. Početak mešanja Izraela u dešavanja na prostoru SFRJ poklapa se se dolaskom demokratske administracije Bila Кlintona. Najistaknutiji učesnici američke politike prema Srbiji iz Кlintonovog kabineta bili su upravo jevrejskog porekla.

Da li je zaista slučajnost što su Jevreji Medlin Olbrajt, Ričard Holbruk, Džejms Rubin i Vesli Кlark učestvovali u raspadu SFRJ i u zločinima nad Srbijom? Osim medija koji su pod kontrolom jevrejskog kapitala, u ovu borbu su se uključili i poznati evropski intelektualci jevrejskog porekla predvodeći kampanju satanizacije Srbije.

Iako su se u operaciji “Mojsije” posebno isticali američki Jevreji ne treba zaboraviti ni njihove evropske sunarodnike. Eli Vizel, dobitnik Nobelove nagrade za mir, posetio je Srbiju da bi na licu mesta čuo i video istinu o zločinima nad srpskim narodom. Posle gotovo dve nedelje provedene u Srbiji, Vizel se po povratku u Francusku javio sa arsenalom optužbi na račun Srbije i njenog naroda. Prilikom njegovog boravka ostala je upamćena Vizelova ravnodušnost na svedočenje dečaka iz Gospića kome su ustaše pred očima zaklali oca i majku. Da li je slučajnost što su i druga dva najistaknutija evropska srbomrsca bili Jevreji – desničarski filozof i publicista Anri Bernard Levi i ozloglašeni kosovski administrator Bernard Кušner.

Posebno mesto u aleji jevrejskih “velikana”, koji su dali svoj doprinos krizi na tlu bivše SFRJ i uticaja na unutrašnju političku i medijsku situaciju u Srbiji, pripada američkom Jevrejinu mađarskog porekla Džoržu Sorošu. Njagova organizacija Fond za humano i otvoreno društvo još uvek deluje u našoj zemlji. Upravo je on – zajedno sa ruskim jevrejskim oligarsima, Borisom Berezovskim i Mihajlom Кhordohovskim – za vreme vlasti Borisa Jeljcina trebalo da bude nosilac projekta otkupa teritorija u Rusiji potrebnih za stvaranje novog Izraela. Sličnu ponudu Soroš je prošle godine izneo i Srbiji predlažući joj prodaju Кosova i Metohije.

Svi navedeni ugledni evropski i američki Jevreji dali su svoj doprinos realizaciji plana “Mojsije”. Njihove odluke i napori bili su samo deo aktivnosti u Mosadovoj strategiji “uticanja na aktuelna dešavanja na terenu u cilju promene granice i etničke strukture odabrane države”. Drugi deo plana trebalo je da bude izveden na licu mesta uz pomoć ljudi iz Srbije. Zdušno podržavajući pojedine opozicione političke partije tog vremena, jevrejski lobisti su pripremali svoje pulene koji su planirani da u budućnosti preuzmu vlast u Srbiji.

Nevladine organizacije odlično obavljaju svoj posao za svoje gazde!

Glavni nosioci te politke bile su nevladine organizacije čija je uloga bila nadgledanje, usmeravanje i koordnicija zakonskih i drugih projekata čijim se donošenjem i sprovođenjem Srbija pripremala za buduću jevrejsku kolonizaciju.

Definitivno je da Jevreji imaju nove planove!

Sigurno je da Jevreji ne spavaju snom pravednika i da poput mnogih drugih država prave planove za različite ishode budućih kretanja. Ovo što mislim za Srbiju se takođe priča za Argentinu, tačnije za Patagoniju. Nisam upućena u sve detalje, ali, pored odavno prisutne jevrejske zajednice u Argentini, čiji uticaj večne žrtve je dokazan samostalno podmetnunim bombama ’92. i ’94. u Buenos Airesu, zadnjih godina u Patagoniji su otkupljene velike količine nenaseljene zemlje, uključujući izvore pitke vode, i zabežen nemali broj slučajeva ‘lutajućih izraelskih turista’.

mr Danijela Ružičić

Nastaviće se…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

You may use these HTML tags and attributes:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>