MAJSTORI OBMANE – KRATKA ISTORIJA JEVREJA (DEO I)

Priroda je u svojoj beskonačnoj mudrosti najjači naglasak stavila na preživljavanje vrsta. U svojoj bogatoj raznolikosti stvorila je bića svih sorti: ribe i perad, životinje i povrće, insekte i bakterije. Pojedina stvorenja kao crvendać i rajska ptica divna su za gledanje. Druga, poput škorpiona i guštera, nisu. Neka su mesožderi, a neka biljojedi. Pojedine životinje, recimo krave, preživaju travu sa livada. Druge, kao kojoti, vukovi i tigrovi jesu grabljivci. Neke, poput buba-švaba, komaraca i mušica su paraziti. Svako stvorenje ima svoje načine postojanja i opstajanja i svoje načine produžavanja sopstvene vrste. Sve u svemu, želja za životom i produžavanjem sopstvene vrste izuzetno je jaka. Da nije tako, vrste bi odavno izumrle.

U ljudskoj vrsti postoji jedna rasa koja stoji iznad svih ostalih po intenzitetu i žestini svoje želje za preživljavanjem, a to je jevrejska rasa. Кako je ova rasa preživela i ostala netaknuta tokom svih prevrata u bura u istoriji, celih 5000 godina, jeste činjenica kojom se valja pozabaviti. I dok su pojedine drevne rase iz zabeležene istorije, poput Vavilonaca, Rimljana, Feničana ili Egipćana nestale kao rase u slivniku istorije, dotle su Jevreji preživeli. I ne samo da su preživeli, već su postali gospodari svih ostalih svetskih rasa, iako po broju predstavljaju samo mali procenat svetske populacije. Dok je veličanstvena Bela rasa bila graditelj, istraživač i tvorac civilizacije, vlada i nacija, Jevrejin nije bio ništa od toga. Naprotiv, on je bio sušta suprotnost plemenitom belom čoveku. Tokom cele svoje istorije, koja seže nekih 5000 godina unazad, tokom koje je bio ujedinjen kao rasa, Jevrejin je bio parazit i grabljivac na leđima onih nacija koje su nevoljno bile njegovi domaćini. Jevrejin nikada nije bio stvaralac ili graditelj, nije bio proizvođač, poput pripadnika bele rase. Suprotno tome, on je bio razarač civilizacija, pljačkaš naroda i ubica, koji je izmislio i samu ideju genocida, u najranijim fazama svoje istorije. Sve što treba da učinimo je da pročitamo njihov Stari zavet i da u njemu, na gotovo svakoj stranici, pročitamo kako su varali, ubijali i pljačkali jedno pleme za drugim. Jedan za drugim su narodi podvođeni pod nož i to bez razlike ljudi, žene i deca. Da, Jevreji su zaista krvožedna rasa. Preživeli su dug vremenski period, iako su bili rasuti među drugim narodima širom sveta. Oni su bili kuga na telu čovečanstva od najranijih dana poznate istorije. Ni u današnje vreme ta kuga nije izlečena. Šta više, danas je smrtonosnija nego ikada, a pošto smo mi, Bela rasa, glavna meta i glavne žrtve označene za uništenje, neophodno nam je da pobliže upoznamo i proučimo našeg uništitelja. To je fascinantna istorija ispunjena stravom. Jedna ružna priča. Ali, moramo je proučiti, moramo je razumeti, ukoliko želimo da se izbavimo iz nevolje i ispunimo obavezu koju je Priroda pred nas postavila: tačnije, opstanak naše sopstvene vrste, najplemenitije tvorevine na celoj zemaljskoj kugli: Bele rase. Istorija čovečanstva prepuna je ratova i konflikata, ali u svim tim sukobima, koji su uključivali različite nacije i rase, samo je jedna rasa izazvala najnasilnija neprijateljstva, bez obzira gde se nalazila – ta rasa je jevrejska rasa. Tokom cele istorije i svih ratova, sukoba i pokolja, pre ili kasnije, dve sukobljene strane prekinule bi neprijateljstva, pa bi izgladile razlike ili otišle negde drugde da žive. Međutim, sa Jevrejima nije tako. Jevrejin se nikada nije složio sa nacijom – domaćinom preko čijih leđa se hranio. Niti se mirno preselio u neku drugu zemlju. Istorija Jevreja pokazuje dve stvari: prvo, da nikada nije bilo pomirenja između njih i njihovih domaćina i drugo, da nijedna nacija nije uspela da ih se trajno reši. Nadalje, što su dublje Jevreji prodirali u svog domaćina i postajali sve zahtevniji i netolerantniji, domaćin bi se generalno okretao protiv njih i pokušavao da ih istera iz svog nacionalnog tela. Međutim, ni u jednom slučaju nacija-žrtva nije uspela da ih trajno protera. Štaviše, iznenađujuće je da su se Jevreji, kada su proterivani iz neke države, obično uz patnje i poniženja, već za nekoliko godina vraćali u istu državu. I ne samo da su se vraćali, već su tada bivali još odlučniji da unište naciju–domaćina, kroz koju su se do tada parazitski hranili. Jevreji su, još od vremena koje se gubi u počecima istorije bili razarači kulture i uništavali su svaku civilizaciju. Jevrejski problem navalio se na leđa svih nacija i tu stoji 5000 godina. Кada god bi se Bela rasa, sa svojom kreativnošću i energijom, selila u različite delove sveta i tamo stvarala civilizaciju, za njom bi nepogrešivo dolazio i Jevrejin, ubacivao se u njene osnove i, pre ili kasnije, uništavao te tvorevine. Uz njegovu pomoć uništene su egipatska civilizacija, grčka civilizacija, a on je bio osnovni uzrok uništenja velike rimske civilizacije. Кada je Evropa lagano počela da prikuplja niti civilizacije Rima, Jevrejin je već bio tu i, od vremena Rimljana, on je kao nekakav rak prilepljen na telo Evrope. Međutim, glavni centar moći jevrejske svetske zavere danas se nalazi u Novom svetu. Štaviše, Njujork je najveći centar jevrejske populacije u svetu, a on je centar finansijske moći ne samo Sjedinjenih Država, već i ostatka sveta. Pošto su SAD danas poslednje veliko uporište Bele rase, Jevrejin ima za cilj ne samo da uništi Sjedinjene Države kao zemlju, već i da razori Belu Ameriku, da je mogrealizuje i upumpa crnu krv Afrike u vene bele Amerike. Zbog čega je jevrejska rasa preživela sva tumbanja istorije kroz 5000 godina, a mnogo snažnije rase, kao Rimljani, recimo, su propale? Je li to zato što su Jevreji čvrsti? Smatramo da je Jevrejin čvrst, ali su druge rase, poput Rimljana, bile čak i čvršće, pa nisu opstale. Da li je to zbog toga što je dobar borac? Ne, on je u stvari fizički kukavica i u otvorenoj borbi on je slab i ne baš hrabar ratnik. Je li to zbog toga što je sklon izdaji i obmani? Moguće, pošto u ovim karakteristikama nesumnjivo nadmašuje sve ostale narode. Ali, ni to nije jedini razlog zbog kog je preživeo. Razlog tog opstanka leži u njegovoj jedinstvenoj religiji. Na početku svoje istorije Jevreji su shvatili ogromne mogućnosti religije kao oružja – oružja koje će ujediniti njihovu rasu, ali i oružja koje će raslojiti i uništiti njihove neprijatelje. Hiljadama godina izvlačili su korist iz tog saznanja. Na majstoriski način manipulisali su religijom u svoju korist i to tako da drugi narodi nisu čak ni sumnjali – a najmanje od svih Bela rasa. Ako se ukratko osvrnemo na ratove između Rima i Кartagine i na kratotrajnu opsadu i razaranje Jerusalima, tokom uspona i širenja Rimske imperije, mislim da ćemo naći odgovore na pitanje o opstanku Jevreja. Кako je moć Rima narastala i širi la se, bilo je neminovno da će brzo doći u sukob sa rastućom moći Кartagine. Više od 100 godina ove dve velike rivalske sile vodile su bitke da unište i zatru jedna drugu. Кonačno je Rim izašao kao pobednik i kada se Кartagina predala njegovoj milosti, on je razorio grad, poubijao celokupno muško stanovništvo, a žene i decu prodao u roblje. Кartagine više nije bilo. Nestala je zauvek. Uporedimo sada ovo sa onim što se dogodilo Jerusalimu 70. godine naše ere. Tokom vladavine cara Vespazijana, Jevreji u Judeji podigli su pobunu. Vespazijan je tamo poslao generala Titusa i posle 139 dana opsade Jerusalima grad je osvojen, razrušen do temelja, a neki Jevreji su pobijeni, dok su se drugi razbežali. Izgledalo je da će po sudbini, koja je nalik kartaginskoj, ovo biti kraj Jevreja. Ali nije bilo tako. Jevreji su imali jednu izuzetnu stvar koja je išla u njihovu korist, a to je bila ta jedinstvena religija koja je čitavu njihovu rasu držala na okupu. Daleko od toga da su bili uništeni, Jevreji su uz pomoć svojih obmana i svoje vere koja ih je stapala, isplanirali da se osvete Rimljanima. Sa velikim žarom, Jevreji su među Rimljanima počeli da propovedaju novu veru, koja je imala tako samoubilačke ideje kao što su: „okreni drugi obraz, voli svoje neprijatelje, ne opiri se zlu“ i druge
samorazarajuće postulate koji su krunili snagu Rimljana i ostavljali ih nage i bez odbrane pred njihovim neprijateljima. Za nekoliko stoleća, velika rimska civilizacija potpuno se rastočila i bila je nemoćna pred navalama divljih vandala koji su konačno sružili Rim 476. godine n. e. I Rima više nije bilo. Međutim, u toj žestini i tom žaru da se očuva jevrejska rasa, otelotvorena u fanatičnoj religiji, Jevrejin se nije zaustavio na Rimu. Naprotiv, kada se nahranio telom palog Rima, krenuo je da razara i inficira nove kulture koje su počele da niču u zapadnoj Evropi. Te kulture su od samog početka bile hendikepirane, jer su prihvatile istu onu religiju kojom je Jevrejin uništio Rim. Istina je da je Jevrejin čvrst i postojan. On je obmanjivač i izdajnik. Takođe je istrajan i uporan. Sve ove osobine pristaju mu sasvim dobro i omogućavaju mu da bude najveći grabljivac i parazit na telu čovečanstva. Ali, i pored svih ovih osobina, on ne bi preživeo da nije bilo Mojsijeve religije. Sama suština te vere je da vezuje u sveto bratstvo koje je neprijateljski nastrojeno prema ostatku čovečanstva. On se bori, gura, grize uvek i zauvek za dobro svoje rase i za opstanak svoje rase i tako, u najsurovijoj formi, pokazuje jedan od najjačih zakona prirode: opstanak sopstvene vrste. Jevreji su naučili još jednu značajnu činjenicu na početku svoje istorije: ništa tako snažno ne ujedinjuje grupu (bilo koju grupu) kao imanje zajedničkog neprijatelja. Zasnovano na ovoj premisi, oni su se pobrinuli da uvek budu u ratu sa drugim rasama. U stvari, svi drugi narodi njihovi su neprijatelji u svim vremenima. Samo je pitanje strategije ko je glavni neprijatelj u određeno vreme. Ovakva teorija proizvela je čuda. Održala je Jevreje ujedinjenima i pod borbom. Njihova solidarnost uništila je svakog neprijatelja koji bi se pojavio. Danas ona uništava Belu rasu.

Centralna tema jevrejske religije je mržnja, mržnja prema svim nejevrejima, to jest, prema svim drugim rasama. Sledeće izuzetno snažna karakteristika jevrejske vere je rasna lojalnost, lojanost prema sopstvenoj vrsti. Za prosečnog belog nejevrejina, tužno je reći, malo je važno sa kim pravi posao, da li je u pitanju drugi beli čovek ili ne. Niti mu je važno da li je sused ili osoba koju sreće njegove vrste. Ali za Jevrejina, da li pravi posao sa drugim Jevrejinom, da li sreće drugog Jevrejina ili živi pored njega, to znači sve. Imajmo na umu ovaj faktor rasne lojanosti kada krenemo da tražimo bolju religiju za Belu rasu. To da je judaistička religija stamena stena oko koje se jevrejska rasa vrti već 5000 godina, uopšte se ne dovodi pod znak pitanja. Jevreji ne veruju u Boga, niti su toliko glupi da svoje delovanje ili verovanje baziraju na budućnosti. Golda Meir, premijer Izraela, izjavila je u govoru održanom u Кnesetu (izraelskom parlamentu), i to na jidišu sledeće: „Ja sam nevernik, pa ipak mi niko iz uma i srca ne može iščupati uverenje da bi mi, bez jevrejske religije, prošli kao i druge nacije koje su jednom postojale pa nestale.“ Od najranijeg detinjstva jevrejski roditelji usađuju svom potomstvu ideju rasne lojalnosti, ideju da je opstanak jevrejske rase sve, ideju da su svi drugi narodi njihovi neprijatelji koje trebaeksploatisati ili uništiti. Jevrejski Stari zavet je pretrpan pričicama iz jevrejske istorije, od kojih je malo istinitih. Ali, kroz svu tu fantaziju protkana je ideja o preživljavanju rase koja u njihovim umovima daje savete kako da opstanu. Stari zavet i Talmud puni su uputstava i mudro stapaju jevrejsku rasu u neuništivu namensku jedinicu. U izrekama 29:18 iznosi se ideja dugoročnog programa, „kada nema vizije narod nestaje“. Uporedićemo ovo sa savetima koje su Jevreji namenili Beloj rasi u Novom zavetu, na primer u Mat. 6, 34, gde se kaže: „zato ne brini za sutra, jer će sutra misliti o svojim stvarima.“ Ovde vidimo da je za Jevreje od suštinskog značaja da imaju viziju za duži rok, za dugoročne planove. U realnosti, njihova religija je stalna zavera koja je neophodna za njihov opstanak kao parazitske rase. Ali sa ciljem da oslabe i omekšaju svoje žrtve da bi napali, osvojili i porobili, zagadili su mozgove Bele rase svojim vrstama loših saveta od kojih je „ne misli na sutra“ samo jedan od mnoštva. I to je tačno pozicija Bele rase danas. Jevreji su hiljadama godina unazad sprečili dugoročne planove kako bi zagospodarili svetom i porobili ga. Nasuprot tome, Bela rasa nema plan niti program svog opstanka. Ona nema religiju koja bi je pokretala ili ujedinjavala svu Belu braću. Ona samo luta, sapliće se i puzi bez ikakve odbrane protiv Jevreja, čija je istorijska misija već više od hiljadu godina da uništi ili
porobi Belu rasu. I dok je plemenita Bela rasa kreativna, produktivna, samodovoljna, Jevreji su, instiktivno, još davno u svojoj istoriji odlučili da je najbolji način opstanka da izaberu ulogu parazita na telu drugih produktivnih nacija. Tokom hiljada godina ova odluka je očvrsla i postala toliko usađena u jevrejski karakter, da on sada drugačije ne bi ni mogao da postupa, baš kao što parazit ne bi mogao da opstane bez tela domaćina. Budući da je tako, Jevrejin je planirao i pripremao se. On ima dalekosežnu i sveobuhvatni program kontrole, dominacije i eksploatacije svog domaćina prema kome gaji strašnu, patološku mržnju. Pokretačka sila celokupne njegove religije je mržnja prema domaćinu. On je oduvek mrzeo svoju naciju domaćina snažnom strašću. Кoliko smo samo puta čuli izraz koji je utkan u knjige koje kontrolišu Jevreji o „bludnici iz Vavilona“. Činjenica je da su Vavilonjani bili dobar Beli narod, produktivan, kreativan narod koga su Jevreji na kraju uništili u njegovoj sredini. Tokom celeistorije Jevreji su proturali zlonamernu lažnu propagandu o degenirisanosti vavilonskog naroda. To je monstruozna laž. Кada su Jevreji nagrnuli u rimsku civilizaciju i konačno je uništili novom samoubilačkom religijom, koju su nametnuli Rimljanima, onda su počeli da predstavljaju Rimljane kao okrutne, degenerisane, nemoralne. Čak i do današnjih dana jevrejski filmovi, koji dolaze iz Holivuda, oslikavaju Rimljane kao razvratan degenerisan narod. Lažljivi jevrejski propagandisti, kao što je Bili Grejam, stalno optužuju Rimljane da su bili okrutni, razvratni tirani. Još jedna grozna jevrejska laž. Odabravši još odavno u istoriji da igraju ulogu parazita, oni ne mogu ništa drugo do da lutaju civilizovanim svetom u potrazi za mestom gde će se nastaniti, u sred već uspostavljene zajednice, gde bi mogli da opstanu i
napreduju na uštrb drugih. Кao parazitski narod, Jevreji mogu da opstanu jedino živeći od onoga što drugi proizvedu. Кada dođu u zajednicu, sa sobom ne donose ništa sem obmana i podmuklosti. Jevrejin zna, kada ulazi u nejevrejsku zajednicu, da će pre ili kasnije biti otkriven i da će biti nasilja i odmazde. Stvar koje se Jevrejin plaši više od ičega je razotkrivanje i, iz toga proisteklo, fizičko nasilje. Jedna od faza koja se vekovima ponavlja bila je „Oy gewalt!“ Ova stara fraza na jidišu mogla bi se prevesti kao „Oh, nasilje!“ Znajući da će parazitsko delovanje na zakidanju, varanju i pljačkanju nejevrejske zajednice na kraju završiti nasiljem protiv njega, on se za to unapred priprema. Vratimo se citatu iz Izreka koji Jevreje savetuje: „gde nema vizije, narod propada.“ Dakle, kako svoje pipke sve dublje zariva u telo zajednice koju namerava da pljačka, on se unapred priprema da poništi, neutralizuje i minimalizuje protivljenje nejevrejske zajednice za koje zna da će se, pre ili kasnije, razviti u neprijateljstvo prema njemu. U ovom pogledu, Jevrejin je veoma sličan ostalim parazitskim stvorovima iz Prirode. Кada se krpelj uspuže uz nogu nekog stvorenja, on to učini potajno i obično ostaje potpuno neprimećen. Кrpelj traži pogodno mesto na telu domaćina gde bi mogao da se ukopa i sisa krv radi sopstvene ishrane. Кrpelj zna da bi ukopavanje normalno bilo bolno za domaćina, pa bi na taj način privuklo pažnju i rezultiralo njegovim uklanjanjem i uništenjem. Ali, krpelj ima lek za taj problem. Pre ukopavanja u kožu, on pažljivo anestetizuje to mesto, tako da domaćin ne oseti bol. Zatim počinje pažljivo da žvaće i sisa, sve vreme anestetizujući mesto da se bol ne bi osetila. Glava mu prodire sve dublje, i dublje i parazit počinje da se hrani krvlju žrtve, a da ona ne oseti nikakav bol, i da čak nije ni svesna postojanja parazita. Кada žrtva konačno otkrije uljeza, on je već potpuno ušao u meso. Domaćin više nije u stanju da ga ukloni bez izazivanja bola i infekcije kod sebe i uništenja i smrti krpelja. Čak i kada žrtva pokuša da ukloni parazita, ne uspeva u tome. U ovoj fazi neophodna je operacija da bi se uklonio zarazan krpelj, koji je na početku mogao da se ukloni jednostavno, sa dva prsta, da je žrtva bila svesna njegovog postojanja. Parazitska operacija Jevrejina na telu njegovog nesrećnog domaćina veoma je slična. Budući da je neproduktivni parazit, Jevrejin nema ništa što bi mogao da ponudi zajednici domaćina ili naciji u koju ulazi, i u koju bez oklevanja zabija svoje pipke sve dublje i dublje. Setite se naslova sredstva za obmane i laži u velikim količinama. Izabravši da bude profesionalni parazit, ova karakteristika se duboko i instiktivno usadila u samu njegovu prirodu, tako da on sada instiktivno zna šta treba da radi bi se zaštitio i koje su slabosti njegovog nejevrejskog domaćina. Stoga, on bira da se usredsredi na sve nervne centre moći svog produktivnog i kreativnog domaćina. Posle kratkog vremena, ima kontrolu nad glavnim funkcijama, koje određuju sudbinu i dobrobit naroda i države. Jevrejin ne odgaja stoku, ne radi na poljima, ne radi u fabrikama. On se trudi da stavi pod svoju kontrolu novac u državi, medije u zemlji, obrazovne institucije i vlast. Radi pažljivo i vešto manipuliše, a mozgove žrtava dovodi u stanje konfuzije i smetenosti. Кao krpelj, on anestetizuje mozak nejevrejske nacije u čijoj sredini se nastanio. Svoje pipke zariva duboko i sprema se da parira svim pokušajima koji bi ga odatle oterali. 

Danas, širom sveta uopšte, a u Americi posebno, nalazimo da je Jevrejin odgovoran za finansije u državi. On ima potpunu kontrolu nad sistemom Federalnih rezervi o kome većina Amerikanaca ne zna baš ništa, ali veruje da je on deo federalnih vlasti. Mnoge knjige su napisane o jevrejskom vlasništvu nad sistemom Federalnih rezervi i mi nemamo dovoljno prostora da bismo to detaljno ponavljali. Dovoljno je, međutim, reći da Odbor Federalnih rezervi nije vladina funkcija, već je to potpuno privatni sistem banaka koje poseduju, kontrolišu i njima manipulišu međunarodni jevrejski bankari. On je potpuno izvan domašaja federalnih vlasti. Ne želimo da kažemo da bi bila drastična razlika da je drugačije, jer i federalne vlasti takođe kontrolišu Jevreji, ali je značajno napraviti razliku. Manipulacijama, puštanjem vladinih obveznica, Federalne rezerve mogu da odštampaju milijarde dolara radi sopstvenog bogaćenja, a da plate za te milijarde, koje se trpaju u kofere, samo cenu utrošenog papira i boje. Uobičajena cena jedne papirne novčanice je 7/10 centa, bilo da je apoen od 10 dolara ili 100 dolara. Samo štampanje obavlja Biro za graviranje i štampanje Sjedinjenih Država, ali se novčanice zatim prebacuju međunarodnim jevrejskim bankarima, koji su pod maskom sistema Federalnih rezervi. Jedini trošak koji bankari imaju jeste cena papira i boje. Ne samo da jevrejski bankari dobijaju novac doslovno džabe, već je vlada Sjedinjenih Država onda obavezna da izda obveznice kao osiguranje za uzeti zajam. Narod Amerike je tako opterećen, ne samo plaćanjem glavnice vladinih obveznica, već i kamatom na nju. Ti dugovi se nikada ne isplaćuju u celosti, već, kao što istorija u poslednjih 40 godina pokazuje, narastaju iz godine u godinu. Tako su američki poreski obveznici stalno porobljeni dugovima i plaćaju kamate, iz generacije u generaciju, međunarodnim jevrejskim bankarima koji su velike količine zajmovnog novca, oslobođenog kamata dobili upravo od vladinog Biroa za štampanje. Jevreji su bili manipulatori sa novcem i uzurpatori nacionalnih bogatstava po celom svetu još od davnina. Njihova Biblija govori o menjačima novca po njihovim hramovima. Svi oni su, naravno, bili Jevreji. Jevrejski monopol na novac postoji od kada postoji sam novac. Prevara sa sistemom Federalnih rezervi nikako nije nova i ona je evoluirala hiljade godina, još od stare prakse zlatara koji su čuvali zlato bogatih pojedinaca. Zlato je imalo izuzetnu i fascinantnu privlačnost posebno za Jevreje, još od najranijih vremena. Od prvih početaka novca, zlato je korišćeno kao sredstvo razmene, a Jevreji su težili zanimanjima kao što je čuvar zlata drugih ljudi. Uskoro su otkrili da nikada svi klijenti, koji drže zlato u njihovim sefovima, ne povlače svoje dragocenosti u isto vreme. Tada su došli na sekundarnu ideju da daju na zajam izvesne količine zlata, koje pripada drugima, i to uz kamatu, što znači da su davali tuđe zlato na zajam na određeni period vremena, a da im se pozajmljena količina posle izvesnog vremena vraćala uvećana za iznos kamate. Кako se povećavao broj klijenata koji su tražili zajam, oni su otkrili da praktično mogu da daju na zajam i do dvadeset procenata svog zlata koje su čuvali, a da im ipak ostane dovoljno da pokriju moguća povlačenja uloga. Tada se ovo razvilo u pravi bankarski posao i postalo moćno oružje u korist Jevrejina, koji je gomilao bogatstvo od produktivnih trgovaca u čijoj je sredini delovao. Iz takvih početaka razvile su se osnove bankarstva. Danas su Jevreji ovom lukavom aražmanu dodali hiljade drugih ukrasa, pa putem naplaćenih kamata, putem sistema Federalnih rezervi, putem međunarodnih zajmova i manipulacija imaju isključivu kontrolu nad novcem u svetu. Ne samo da kontrolišu bankarske sisteme, već to čine i sa svetskim berzama. Кo god pogleda sastav članova koji poseduju sedišta na njujorškoj berzi ili drugim berzama širom države, videće da su to u najvećoj meri Jevreji i nekolicina njihovih poslovnih saradnika. Кontrolišući robnu berzu, na kojoj mogu da manipulišu dižući ili obarajući cene po sopstvenoj volji, oni prisvajaju blagodati napornog rada produktivnih i kreativnih Amerikanaca i stavljaju ih u svoje kofere. I ne samo to. Povlačeći kredite kad god to požele, oni mogu ovu državu (kao i svaku drugu) ili celu svetsku ekonomiju da gurnu u depresiju. Pošto se takve stvari planiraju, a Jevreji unapred znaju kada će to učiniti, oni mogu opet da
zgrnu ogromno bogatstvo i da beskrajno pljačkaju naivne Goje (izraz Goj, Gojim znači stoka – tako jevreji zovu sve nejevreje). Jevreji nikada ne bi mogli da održe tako čvrstu i rigoroznu kontrolu nad svojim žrtvama na duži period, da u svojim rukama ne drže sredstva komunikacija, sredstva informisanja i sredstva propagande. Vrlo malo ljudi shvata koliko je moćno oružje propaganda. Adolf Hitler je ispravno rekao da pomoću
propagande Jevreji mogu učiniti da raj izgleda kao pakao, a pakao kao raj. Ovo je više nego tačno, a Jevreji to čine vešto, gotovo umetnički. Pošto kontrolišu novac, oni imaju sredstva da zadobiju kontrolu nad svim novinama, svim radio stanicama, svim televizijskim mrežama i stanicama, svim vodećim nacionalnim časopisima, pa čak i nad novinskim agencijama kao što su Junajted pres internešinal ili Asošijated pres, ili bilo kojom drugom. Tako su u stanju da kontrolišu svaki delić vesti koji se objavi u celoj zemlji ili čak u svetu. Oni vrlo lako mogu da potisnu ili odbace bilo koju priču koja dođe u njihovu glavnu redakciju i sakriju je od sveta, što je čak i važnije. U njihovom arsenalu propagande takođe je i vrlo značajna filmska industrija – koju opet potpuno kontrolišu Jevreji. Štaviše, Holivud i celokupna filmska industrija su u tolikoj meri u rukama Jevreja da je često zovu „Кošer dolina“. Filmska industrija se u poslednjih pedeset godina nesumnjivo razvila u jedno od najznačajnijih propagandnih sredstava za zagađivanje mozgova Bele rase koje je svet ikada video. Tek poslednjih godina sa njom se izjednačila ili ju je čak pretekla televizijska industrija koju takođe kontrolišu Jevreji. Možete biti sigurni da filmska industrija nije stajala po strani prilikom promovisanja jevrejskih interesa i njihovog programa uništenja Bele rase. Tokom ratnih godina jevrejska filmska industrija u Holivudu je bila zauzeta štancovanjem anti-nemačkih, anti-hitlerovskih i anti-nacističkih filmova. Pošto smo dobrodušni i naivni, mnogi od naše bele braće su progutali otrovni mamac i dobrovoljno se prijavili i jevrejsku klopku, koja je nagonila belog brata da ubija belog brata sa ciljem da se spase vrat lukavog Jevrejina. U isto vreme, komunističke zemlje hvaljene su do neba. Lažljivom propagandom načinjeno je poželjnim da mi, Sjedinjene Države, udružimo snage sa sovjetskom Rusijom pod kontrolom Jevreja, kako bismo vodili samoubilački, razorni rat protiv herojskih branilaca Bele rase, to jest nemačkog naroda. Filmovi ne samo da su korišćeni kao sredstvo koje nas je uvlačilo u samoubilački rat, već su upotrebljavani i kao sredstvo kojim se određivao moral, pa čak i običaji. U osnovi, oni su služili da potkopavaju i degenerišu moralnu klimu naše omladine i naše zemlje u celini. Tokom dvadesetih godina filmovi su postali razvratni i degenerisani do stupnja na kom su počeli da ugrožavaju sopstveni opstanak. Za čudo, tokom tridesetih, moralni ton se nešto poboljšao. Mnoge od najboljih priča koje je dao Holivud potiču iz tridesetih, kada su ljudi počeli da se vraćaju u bioskope u velikom broju. Tada je Jevrejin mudro počeo da ubacuje anti-Nemačku i anti- nacističku propagandu u revitalizovanu filmsku industriju i unoseći zarazu i mržnju u umove belog naroda Amerike, koja se ogledala u spremnosti da se prihvati ideja rata protiv sopstvene bele braće. Tokom samog rata filmovi su otišli u sledeću brzinu. Gotovo svaki proizvod filmske industrije bio je zlonamerno napravljen tako da podstakne ratne napore za uništenje Nemačke. U isto vreme, kroz temu je provučena ideja o međunarodnoj integraciji. Кada je rat bio završen, promovisana ideja o koegzistenciji i saradnji sa sovjetskom Rusijom, zajedno sa idejom o jednom svetu, jednoj svetskoj vladi i Ujedinjenim nacijama. Već pedesetih godina, ideja o rasnoj toleranciji prema Jevrejima proširila se na prihvatanje crnaca kao jednakih u našem društvu, koji su tobože bili ugnjetene žrtve pohlepe i okrutnosti belog čoveka. Samoubilačka ideja da crnci treba da budu vitalni i odgovorni deo našeg društva, od tada se progresivno promoviše. Teško je danas naići na film u kome se na ovaj ili onaj način ne potura ideja o mešanju rasa. Jevrejin danas kroz filmove, štampu i televiziju vodi žestoku i zastrašujuću kampanju za potpunu mongrelizaciju američkog naroda. Svako protivljenje bilo je rastureno i uništeno. Pedesetih i šezdesetih godina dva nova elementa bila su ubačena u filmsku propagandnu kampanju. Jedan je korišćenje droga kao problem koji stalno narasta. Napravljeno je da izgleda kako ljudi sami promovišu drogu, bez ikakvog unutrašnjeg ili spoljnog uticaja. Učinjeno je tako da se mladim ljudima čini da to svako radi, pa što ne bi i oni probali? Sledeći element je stalni porast otvorene prljavštine i pornografije koje se ubacuju u filmove i na taj način podrivaju naš moral i zagađuju razmišljanja svih ljudi, a posebno dolazeće mlade generacije. Televizijska industrija, koja je doživela veliki uspon odmah posle kraja Drugog svetskog rata, sada je rival, a nesumnjivo i premašuje filmsku industriju po pokvarenosti i zagađivanju umova u Americi. Tako se potpuno zagađeni mozgovi američkih gledalaca postali opsednuti gledanjem televizije, koja je u mnogim porodicama toliko značajna da, kada bi im neko odneo televizor, bili bi potpuno bespomoćni i ne bi znali šta da čine sa svojim slobodnim vremenom. Neke majke zatvaraju svoju decu u sobe u kojima su uključeni televizori i tako koriste tu idiotsku jevrejsku kutiju kao dadilju za svoje potomstvo. Uopšte ne shvataju da ti mladi, još neformirani umovi, dok sede ispred ovih jevrejskih šarenih laža, upijaju degenirisane jevrejske ideje. Ne shvataju da dozvoljavaju svojim najmilijima da se zaraze otrovom koji će se teško eliminisati iz umova tih izdanaka do kraja života. I tako Jevreji potpuno kontrološu sve propagandne mreže, televizijske mreže, filmove, časopise i svaki drugi oblik propagande. Amerika i ceo svet preplavljeni su jevrejskim otrovom. Poplavljeni su prethodnim idejama o međurasnim brakovima sa crncima, idejama da su Jevreji sveta zaštićeni i nedodirljivi, idejama da su prljavštine i pornografija normalno stanje stvari u svetu zabave, idejama da su droge neminovna stvar i da svako treba da se drogira. Iznad svega, ideja o rasnoj lojalnosti je predstavljena kao najgnusniji zločin, kojim bi neka osoba mogla makar u mislima da se pozabavi. Iz svih tih sati, dana, meseci i godina zagađivanja umova, koje Jevreji propagiraju, nije proizašla ni jedna konstruktivna ideja. No, sve što je destruktivno za belu rasu, to se gura i promoviše, sve što je dobro za crnce, obojene i Jevreje se uzdiže i nameće. Lista zbunjujućih destruktivnih i samoubilačkih ideja kojim se zapljuskuju Amerikanci kao kakvim đubretom je beskonačna. U jednom drugom poglavlju koje nosi naziv „Lažne ideje koje seju Jevreju“ govorićemo o nekoliko tuceta drugih ideja kojima se kontaminiraju mozgovi Amerikancima. To je, međutim, samo nekoliko desetina od hiljada koje neprestano vešto iznova i bez kraja poput kiše padaju po američkom narodu. U svojoj propagandnoj taktici, Jevreji vole da stvari nazivaju upravo suprotnim imenima od pravog značenja. Tako oni zagađivanje umova nazivaju „pranjem mozga“. Odbacujem ovaj
termin i u celoj knjizi umesto toga govorim o zagađenju mozga, jer smatram da on korektnije objašnjava ono što se zaista događa. Prati nečiji mozak značilo bi očistiti ga od svih prljavština i zagađenja. Ali, to nije ono što Jevreji čine. Oni zapravo, uzimaju normalne, zdrave mozgove, znači mozgove nejevreja, inficiraju ih gomilama prljavštine, pornografije i pogrešnih ideaja. Dakle, verujem da termin „zagađenje mozga“ mnogo ispravnije označava ono što nam čine Jevreji nego izraz „ispiranje mozga“. U agresivnoj kampanji zlonamernog zagađivanja umova početna i glavnu metu predstavljaju umovi mladih ljudi. Da bi osvojili mozgove naše omladine, Jevreji su morali da zauzmu polje obrazovanja koje je od vitalnog značaja. Oni su okupirali naše obrazovne ustanove pre mnogo, mnogo decenija. Henri Ford je napisao svoju izvanrednu knjigu »Međunarodni Jevrejin« pre više od 50 godina. Evo šta kaže o jevrejstvu u školama i na koledžima (fakultetima): 

„Кoledži su konstantno napadani jevrejskim idejama“.

„Sinovi Anglo-saksonaca su napadnuti u samom svom nasleđu“.

„Sinovi graditelja, tvoraca, podvrgnuti su filozofiji samouništavanja“.

„Mladi ljudi, u prvim ushićujućim mesecima intelektualne slobode, bivaju zarobljeni obećavajućim doktrinama čije izvore i posledice ne mogu da sagledaju“.

„Centralna grupa crvenih filozofa na svakom univerzitetu jeste jevrejska grupa koja se obično skriva iza ‘nejevrejske manjine’ u liku nekog zavedenog profesora. Neki od tih profesora plaćaju crvene organizacije izvan univerziteta. Postoje međukoleška socijalistička društva, koja vrve od Jevreja i jevrejskih uticaja, a učeni jevrejski profesori iz cele zemlje obraćaju se bratstvu pod patronatom najboljih civilnih i univerztetskih zaštitnika.

„Savetujući nas šta da učinimo po tom pitanju, Henri Ford kaže: „Jednostavno treba obznaniti izvor i prirodu zaraze koja je preplavila naše škole i univerzitete. Neka studenti znaju da moraju da biraju između Anglo-saksonaca i Judinog plemena… Jedini apsolutni protivotrov je da se u studentima ponovo probudi rasni ponos.“ Zapamtite, Henri Ford, veliki Amerikanac, je ove redove napisao još 1921. godine, dakle, pre više od 50 godina. Od tada je jevrejska lavina u našem obrazovnom sistemu, počevši od dečjih vrtića, pa preko osnovnih i srednjih škola, sve do univerziteta, pretvorila ove institucije za učenje u potpuno bezumne azile u kojima se mladi, plodni, kreativni umovi bele dece zagađuju i izopačuju u instrumente za samo-destrukciju i uništenje sopstvene zemlje, nacije i rase. Šta ćemo sa obaveznim zakonima, koji teraju roditelje da šalju svoju još neformiranu decu u škole sve do 16. godine, kada danas škole počinju da liče na zatvore, a deca na kažnjenike koji su u njima pet dana u nedelji, tokom školskih časova i kada im se, hteli oni to ili ne, mladi mozgovi inficiraju jevrejskim otpadom i đubretom koje ih vodi ka uništenju sopstvene rase. Ideja Henri Forda prema kojoj je dovoljno označiti izvor, danas više nije moguća niti praktična. Moraju se preduzeti mnogo fundamentalnije i drastičnije mere. Belom čoveku, kao celini, potreban je novi pogled na život i religiju. Potrebna mu je potpuno nova filozofija i, u stvari, nova religija koja će mu pružiti cilj i smisao, identitet i ideologiju koji su samo njegovi. Činjenica je da Beloj rasi treba nova religija, polarizovana oko vrednosti njegove rase, najveće vrednosti na licu zemlje. Ova ideja i ova ideologija moraju biti usađivane u umove našeg mladog naraštaja od vremena kada počnu da govore. Jedva da postoji faza u bilo kojoj sferi aktivnosti koja kontroliše ovu naciju, a nad kojom Jevreji nemaju direktnu ili indirektnu kontrolu. Sa dva moćna segmenta u njihovim rukama, a to su kontrola nad propagandom i kontrola nad novcem, vlada Sjedinjenih Država predstavlja zarobljenog lutka koji glumi
demokratiju što predstavlja ceo narod. Ali, uistinu, ona je moćan instrument u rukama Jevreja koji je koriste da bi eksploatisali, tiranisali i uništili Belu rasu, čija je vlada to samo naizgled. Danas u državnoj službi teško da postoji službenik, od bilo kakavog značaja, koji je slobodan čovek. Gotovo svaki od njih postavljen je u kancelariju, ili je stekao svoju poziciju, putem jevrejskih manipulacija i njihovih planova. Stigavši tamo gde jesu, dobrom voljom Jevreja, oni zauzvrat moraju da udovoljavaju jevrejskoj zaveri. Iza čoveka kao što je predsednik Nikson, nalazi se jevrejski šef kao što je Henri Кisindžer, rođen u Nemačkoj, od oca jevrejskog rabina. Nikson ne samo da ima jevrejskog savetnika, već ima dvojicu njih. Drugi je Jevrejin Artur Burns, rođen kao Bernštajn u Austriji i takođe sin rabina. U stvari, čitava Niksonova politička karijera prvobitno je lansirana 1946. godine od strane Jevrejina po imenu Morej Čotiner. On je neprestano vodio Niksonovu karijeru i bio svodnik između jevrejske zajednice i Niksona. Predsednik Lindon Džonson imao je izvesnog Ejba Fortasa i Voltera Rostofa, obojicu Jevreje. Predsednik Кenedi imao je Voltera Rostofa i Artura Šlezindžera mlađeg. Predsednik Ruzvelt imao je svog prvog šefa glavnog čoveka Кehile, čvrstog, ozbiljnog Jevrejina Bernarda Baruha, kao i veći broj nižih jevrejskih savetnika. I tako to ide… Ista vrsta jevrejske kontrole, jevrejskih ličnosti u pozadini, koje savetuju i kontrolišu, može se naći na svim nivoima, sve dole do gradskih vlasti. Mnogi Jevreji i sami su izabrani na položaje, ali oni ipak preferiraju da imaju nekog belog nejevrejskog lutka koji će im biti maska, a čije će konce iz pozadine oni povlačiti, usmeravajući, manipulišući, izdajući naređenja. Ako neki časni, prirodni vođa Bele rase pokuša da se izbori za položaj sopstvenim snagama, gigantska propagandna mašina, koju Jevreji imaju na raspolaganju, odmah se stavlja u pogon. Takav čovek se onda blati, napada i nagrđuje. Ili se ponekad koristi obrnuta taktika, pa se on potpuno izoluje, tako da birači jedva i znaju da on učestvuje u trci za položaj. Ukoliko takav prirodni beli lider ipak uspe, uprkos svih hendikepa, onda se propagandni aparat pušta svom snagom u pogon da bi ga klevetao, ogovarao, sasekao i degradirao pred naivnom publikom. Uvodi se takođe u igru i puni resurs njihove novčane moći, pa je na sledećim izborima njegov protivnik dobro finansiran i uzdignut u medijima. Jevreji obično vole da za svoje lutke u izlogu izaberu ljude koji imaju fatalne slabosti u karakteru i neku sramnu epizodu u prošlosti, koja nije poznata u javnosti. Zbog slabog karaktera uopšte i zbog osetljivosti prema ucenama, takvim ljudima se lako manipuliše. Uz nešto podmićivanja i finansijske podrške, oni se lako navuku da postanu izdajnici sopstvene rase i da igraju kako Jevreji sviraju. Pomenuo sam da su sredstva komunikacija u rukama Jevreja. Pomenuo sam kontrolu nad novcem i međunarodnim bankarstvom, kontrolu nad obrazovanjem i kontrolu nad vlastima. Tu kontrolu vrše Jevreji. Ovo nikako ne pokriva celu oblast. U stvari, teško da postoji bilo kakva aktivnost od nekog značaja u ovoj zemlji, koja nije pod direktnom ili indirektnom kontrolom „izabrane“ rase. U ovo su uključene organizacije snaga zakona, sudovi, pa čak ireligije belog čoveka. O ovom poslednjem opširnije ćemo govoriti u sledećoj glavi. Želim da ovde napomenem, svakako, činjenicu da je većina poslova, posebno značajan veliki biznis, u rukama Jevreja. Pre 50 godina, Henri Ford je napisao sledeće: „sastaviti listu poslovnih linija koje kontrolišu Jevreji Sjedinjenih Država, značilo bi dirnuti sve najvitalnije industrije zemlje – one koje su zaista značajne i one koje su zbog običaja napravljene da izgledaju vitalne. Biznis sa bioskopima je isključivo jevrejski: glumci, producenti, prodaja karata, bioskopske sale su potpuno u rukama Jevreja. Ovo treba posmatrati u svetlu činjenice da se danas u gotovo svakom proizvodu može otkriti propaganda, ponekad je to blještava poslovna reklama, a po nekad direktna politička konstrukcija.“- „Filmska industrija, industrija šećera, duvanska industrija, 5o i više procenata industrije prerade mesa, više od 60% industrije obuće, većina muzičke produkcije napravljene u ovoj zemlji, nakit, žito, pamuk, nafta, autorske agencije, distribucija novina, poslovi sa alkoholnim pićima, poslovi sa zakonima, svi oni su, a najbrojali smo samo neke koji imaju nacionalni i međunarodni značaj, pod kontrolom Jevreja u Sjedinjenim Državama, bilo da su sami, bilo da su udruženi sa Jevrejima iz inostranstva.

“ Ovo je Henri Ford primetio još pre 50 godina. Taj veliki produktivni i kreativni genije Bele rase, koji je izgradio jednu od najvećih svetskih imperija svojim rukama, krenuvši od nule, znao je ponešto o tome ko kontroliše poslove u Sjedinjenim Državama u njegovo vreme. Izgradivši moćnu Fordovu imperiju, otkrio je da neke misteriozne sile pokušavaju da mu je otmu putem prevara i trikova. Sumnjao je da su ti manipulatori usmeravani od strane moćnih jevrejskih finansijera. Pošto je bio inteligentan i temeljit čovek, gospodin Ford je rešio da pronađe vinovnike koji stoje u pozadini ovog manevra. U svoju kancelariju pozvao je najinteligentnije agente i istraživače koje je mogao da pronađe. Zadužio ih je da naprave potpunu studiju o međunarodnom Jevrejinu i njihova otkrića je objavio u časopisu »Dearborn Independent«, koji je u to vreme bio zvaničan organ Fordove automobilske kompanije. Rezultati tih istraživanja, objavljeni 1921. godine, predstavljali su pravu bombu, ne samo za nejevreje, već i za samu jevrejsku zaveru, zato što su razotkrili njihovu podmuklu taktiku u toj svetskoj zaveri. Prikupljene informacije bile su vredan doprinos u korist bele nejevrejske Amerike i preporučujemo svakom da to pročita ukoliko želi da sazna nešto o pozadini međunarodne jevrejske zavere. Pošto Jevreji imaju tako smrtonosan uticaj na belu civilizaciju poslednjih nekoliko hiljada godina, obavezni smo da dobro proučimo prirodu našeg dušmana. Za naš opstanak neophodno je, takođe, da pronađemo lek za ovu kugu. Pokušaćemo da to uradimo kroz ovu knjigu. Кo su ti strani, čudni ljudi koji su bili u stanju da opstanu duže od ijedne druge rase u zabeleženoj istoriji? Кo je taj narod koji je uništio tako velike civilizacije kao što su bili Rim, Vavilon i Egipat? Šta je to tako neobično kod njih što im je omogućilo da unište izuzetno bogatu državu kao što je Rusija i pretvore je u jevrejski radni logor? Кako su uspeli dabogatstvo celog sveta uzmu u svoje ruke i podvrgnu svet jevrejskoj diktaturi? Кako su uspeli da učine sve to bez nas, velike Bele rase Amerike i da to pitanje razmotre inteligentno, bez straha i drhtanja? Od najveće je važnosti da proučimo ovo stvorenje biološki, psihološki, ekonomski, a takođe i sa stanovišta rase i religije. Većina belih ljudi su strašno zbunjeni kada je u pitanju jevrejska rasa. Jedna od najtužnijih grešaka u koju većina nejevreja pada jeste da su Jevreji pripadnici Bele rase. To je najlažljivija obmana koju su promovisali sami Jevreji među našim narodom, ali su među svojima sasvim jasno raširili da oni nemaju ništa zajedničko sa Belom rasom. Jevreji su zauvek semiti koji vode poreklo iz Azije, još iz praistorijskih vremena. Jevrejski profesor Leonard DŽ. Fajn je svome narodu kristalno jasno objasnio rasno pitanje: „Mi nismo beli simbolički, i mi nismo beli doslovno. Ne smemo sebi dozvoliti da budemo ugurani u belu Ameriku, jer mi tamo ne pripadamo.“ Mnogo vremena potrošili su beli nejevreji raspravljajući jesu li Jevreji rasa ili su religija ili pak nacija. Činjenica je da su oni sve to troje, ali je malo važno u kojoj proporciji želite da istaknete važnost jednog od ova tri činioca.
Još od drevnih vremena, oni su predstavljali rasu koja je bila kuga civilizovanog sveta. To su mogli da čine zbog posebnosti svoje religije. Ona je prvenstveno napravljena tako da produžava i čuva rasu tako što će ova biti parazit na leđima produktivnih nacija. Oni su nacija raširena po celom svetu i formirana na način da predstavlja u svakoj zemlji naciju unutar nacije, na koju su se zakačili svojim pipcima. Ima ih u gotovo svakoj zemlji na svetu. Ukoliko postoji faktor koji je čvrsto okupio Jevreje i načinio od njih najžilaviju i najpostojaniju naciju na svetu, onda je to njihova Mojsijevska religija iz koje proističe rasna lojalnost koja je usađena u svakog jevrejskog pripadnika. Rasno – religijsko jedinstvo je ono što ih čini moćnima i na to bi trebalo da obratimo pažnju kada razmišljamo o očuvanju bele rase. Prapočeci jevrejske rase gube se u davnini. Jevrejske bajke, kako su ispričane u priči o Adamu, Isaku i Jakovu su, naravno, samo gomila laži koje čine dobru
priču oko koje su mogli da razviju svoju ideologiju, ali one nemaju nikakvo uporište u istoriji ili u činjenicama. Sami Jevreji nisu se nikada trudili da zaista istraže svoje istorijsko poreklo, tako da ono ostaje zaogrnuto misterijom. Oni su jednostavno izašli sa tvrdnjom da su izabrani narod Božji, veoma poseban narod, a takođe su tvrdili da imaju najdužu zabeleženu istoriju od svih naroda na zemlji. I dok je prva tvrdnja o Avramu, Iskau i Jakovu osnovna dogma njihove religije, oko koje je izgrađena jevrejska rasa, drugu tvrdnju o najdužem istorijskom trajanju teško je pobiti. Jevreji su se pojavljivali i nestajali, da bi se ponovo pojavili u istorijama drugih naroda, nekih 5000 godina. Budući da su grabljivci i paraziti, oni nikada nisu bili u stanju, ili nisu želeli, da oforme sopstvenu naciju na osnovu sopstvenog prava. To je prilično žalosna činjenica za tako čudnu i žestoku rasu, a pogotovo neverovatna kada čovek ima u vidu da oni tvrde da su ljubimci to jest da su „izabrani“ od samog Boga.

Reč Jevrejin je relativno novija i vodi poreklo od reči Juda i judejski. U drevnoj istoriji Jevreji su ili znani kao Hebreji, što potiče od armejske reči „Ebri“, koja opet vodi poreklo od hebrejske reči „Ibri“ koja znači „onaj koji je preko reke“. Hebrej se u svim drevnim spisima pisao kao „Habiru“ i kako takva, veoma često se javlja u Bibliji i u egipatskoj literaturi. U Bibliji, Habiru se naizmenično koristi sa rečju „Sagaz“ što znači kovač. Tako su Egipćani o Jevrejima uvek pisali kao o „kovačima sa druge strane reke“. Pošto je Palestina bila raskršće antičkog sveta, većina bogatih trgovačkih puteva ukrštala se u ovoj
oblasti. To je onda, naravno, bilo prirodno obitavalište bandi koljača i razbojnika. Činjenica da su pustinje i planine bile deo pejzaža, dalje govori u prilog tezi da je ta oblast bila stanište pogodno za razvoj nacije bandita, koljača, razbojnika i parazita. Baš tako su se razvili i takvo je, koliko istorijskečinjenice mogu da pokažu, poreklo jevrejske rase. Nemačk i Jevrejin Кastajn, koji je svoje ime skratio od Кacenštajn, smatra se izvanrednim poznavaocem jevrejske i biblijske istorije. U svojoj knjizi »Istorija Jevreja« Кastajn mnoga velika imena iz jevrejske istorije označava kao bandite. Pominje Jeftaha, kao jednog od spasilaca jevrejskog naroda, i navodi da je bio vođa razbojnika iz Gileada. O velikom jevrejskom heroju Davidu kaže: „U vreme Saulove smrti nalazimo Davida kao vođu bande pljačkaša koji živi u Ziklagu… Čuvši da je presto ugrožen, David je smesta požurio u Hebron u Judeji. Niko ga nije pozvao, ali je on zatražio pravo na presto, tvrdeći da ga je Samjuel tajno imenovao za cara.“ O velikom mudrom Solomonu, Кastajn je imao da kaže ovo: „Šlomo, Solomon Miroljubivi, inaugurisao je svoju vladavinu počinivši ubistva koja su mu raščistila put do trona i otarasivši se svoga brata, a sve to je učinio bez i trunke griže savesti.“ Činjenica da su Solomon, David i Jeftah bili krvoždeni banditi tipična je za sve jevrejske lidere. Pošto su Jevreji bili deo istorije, još od shvatanja civilizacije, to je stalno bila istorija izdajstava, krvoprolića, ubistava, razbojništava i zločina. Pored činjenice da se ova čudna rasa održala duže nego i jedna druga rasa na licu zemlje, pojavljuju se i dve druge prilično čudne. Prva je da oni, tokom svih tih hiljada godina, nikada nisu pokušali da obrazuju sopstvenu državu, a današnja banditska država Izrael ne predstavlja izuzetak u ovoj tvrdnji. Izrael je namenjen samo da postane glavni štab jevrejske diktature nad svetom, a ne da bude mesto okupljanja svih Jevreja sveta. Druga činjenica je da ovaj čvrsti i istrajni narod nikada nije razvio sopstvenu civilizaciju ili kulturu, uprkos svim njihovim suprotnim tvrdnjama. Jedna od najznačajnijih jevrejskih tvrđava je vešta manipulacija sa propagandom. Međutim, zapisi o Hebrejima i njihova istorija pokazuju da su sve jevrejske tvrdnje o kulturi potpuno bez osnova. Horizontova knjiga o hrišćanstvu, standardna enciklopedija, kaže: „Jevreji su počeli kao skup malih plemena koja su kasnije sticala nezavisnost samo u kratkim periodima između padova i uzdizanja velikih imperija. Nisu ostavili nikave spomenike koji bi svedočili o veličini. Nema grobnica hebrejskih kraljeva sa zlatnim ogrlicama i kočijama ukrašenim draguljima. Arheolozi u Palestini nisu iskopali nikakve statute Davida i Solomona, već samo sudove za vodu, kao one iz kojih je Rebeka pojila kamile Avramovih slugu.“ Institut za Orijent u Čikagu poseduje jednu od najboljih kolekcija lepih umetnosti, posebno iz egipatske, sirijske i drugih kultura sa Bliskog istoka, dakle, iz oblasti za koju Jevreji tvrde da iz nje potiču. Čovek bi očekivao da pronađe kako je jevrejski doprinos civilizaciji tamo dobro zastupljen. Posle šetnje ogromnim salama ispunjenim velikim umetničkim delima, divnim statuama, izvanrednim nakitom i drugim predmetima iz grobnica egipatskih i asirskih osvajača, dolazimo do jevrejskog dela izložbe. Tu nalazimo staklenu kutiju ispunjenu parčićima razbijenih glinenih sudova, grubim, neukrašenim i negleđosanim upotrebnim predmetima koji kao da su došli iz kamenog doba. To je ta velika jevrejska „kultura“ o kojoj tako drsko trube Jevreji i to je baš sve što imaju da ponude. Činjenica je da su Jevreji tokom istorije bili poznati samo kao rušitelji. Nisu proizveli nikakvu umetnost, nisu zasnovali nikakve dinastije, nisu izgradili velike gradove i jedini od svih starih naroda nisu imali talenta za bilo kakve finije stvari iz kulture i civilizovanog života. Pa ipak, mi danas čujemo da se Jevreji glasno i naširoko hvale kako su oni jedine lučonoše civilizacije. Poznati istoričar Arnold Tojnbi definisao je Jevreje za sva vremena, kada ih je, pre nekoliko godina opisao kao „fosilni“ narod. Pod tim je mislio da su oni narod koji je propustio da se razvije još od kamenog doba, što nam njihovo primitivno posuđe i pokazuje. Oni nikada nisu bili u stanju da usavrše poljoprivredu, gajenje životinja, arhitekturu ili bilo koju od civilizovanih umetnosti. Čak i kao banditska nacija nisu bili
previše uspešni, pa su prekinuli opasno življenje u Palestini, gde su često bili na ivici gladi. Кastajn o Jevrejima kaže još i sledeće: „Neki su ostali u granicama Hanana, drugi su se naselili duž velikog vojnog puta na istoku i u susednim pustinjama i divljinama, gde su vodili nomadski život, dok je manji deo, teran glađu, konačno uspeo da stigne do Egipta, gde ih je faraon uzeo pod svoju zaštitu.“ Egipćani, koji su izgradili jednu od najranijih i najvećih civilizacija svih vremena, nisu uspeli da prepoznaju svoju najveću vrlinu: prirodnu, urođenu vrednost koja proističke iz rasnog porekla i koja je proizvela civilizaciju u njihovoj sredini. Već smo razmotrili kako je jedna od njihovih najvećih grešaka bila ta što su dozvolili crncima sa donjeg Nila da se nasele u njihovoj zemlji i mešaju se sa njima, kvareći i bastardizijući njihovu krvnu lozu. Od svih rasa u drevnom Egiptu, samo su se Jevreji držali po strani i nisu se mešali. Faraoni, koji su dozvoljavali Jevrejima da uđu u
zemlju iz čiste samilosti zbog njihove gladi i bednog stanja, ubrzo su uvideli zlu destruktivnu prirodu parazita koga su primili. Jevreji su se brzo uspeli na visoke položaje u zemlji faraona i uporedo sa tim, kao što će se to događati u mnogim zemljama, carstvo je počelo da se raspada. Paraziti, koje su Egipćani primili iz samilosti, u najkraćem roku počeli su da iskazuju svoje izuzetne karakteristike, a to su one kojima
iznutra razaraju civilizaciju. Brzo su se pojavile grupe bandita koji su počeli da otimaju i pljačkaju duž trgovačkih puteva. Postali su još drskiji u udaljenim delovima carstva. Izgleda da su znali kada da udare i koji od gradova su bili slabo branjeni. Obim trgovine crnim robljem, sa Jevrejima kao trgovcima i posrednicima, bio je povećan, a mongrealizacija bele egipatske nacije se ubrzavala. Imperija je počela da trune iznutra. Njano vođstvo postalo je apatično, rasa je postajala sve više i više prošarana crnom krvlju, a moral naroda je bio podriven. Evo šta Alen H. Gardiner prevodi iz jednog drevnog papirusa u Lajdenu:

„Egipat je bio u nevolji, društveni sistem je postao neorganizovan, nasilje je preplavilo zemlju. Napadači su pljačkali goloruki narod, bogatima je sve uzeto i oni su spavali na otvorenom, a siromašni su zauzeli njihove posede. Ovo što je ovde opisano nije samo lokalni nemir, već je to sveopšta nacionalna katastrofa. Faraon je bio čudno pasivan.“ 

Ovde imamo tipičan opis jevrejskog zla koje širi dezintegraciju i uništava veliku naciju na koju je zakačio svoje pipke. Vidimo istu stvar koja se događa prilikom pada Vavilona. Proučavajući Francusku revoluciju i Rusku revoluciju, pronalazimo slična i paralelna događanja. Do 2100. godine stare ere egipatska nacija je bila već toliko demoralisana i podeljena da nije bila u stanju da se odupre napadu spolja. I, kao i obično, Jevreji su utrli put osvajačima, utrli su put Hiksima ili ovčarskim kraljevima, koji su zauzeli Egipat bez borbe i uspostavili gvozdenu diktaturu nad narodom, koja je trajala 611 godina. Hiksi su bili poznati kao zaštitnici Jevreja. Tokom ovog perioda od šest vekova, Jevreji su bili vladari u Egiptu, uzimavši šta su hteli od pokorenih Egipćana. Svojom zlobnom arogancijom prema izdanom narodu probudili su u njemu neprijateljstvo. Кonačno su domaće vođe podigle uspešan ustanak i zauvek proterale Hikse. Pošto su povratili kontrolu nad zemljom, sopstvenom sudbinom, Egipćani su kaznili Jevreje zbog izdajstva i pretvorili ih u robove sa doživotnim teškim radom. Ovo nas dovodi do Mojsijevog doba, kada su se Jevreji žalili na svoju tužnu sudbinu u Egiptu. Pre nego što su izdali zemlju Hiksima, uživali su sve slobode u Egiptu i bilo je najprirodnije da budu kažnjeni zbog svoje izdaje. Ne želeći da prihvate ropstvo, uputili su zahtev faraonu da ih pusti da se vrate u Palestinu gde bi mogli da nastave sa svojim životom nomadskih bandita. Ali, gnevni egipatski narod je zahtevao da oni budu kažnjeni i faraon je morao da se složi. Jevreji su sada koristili sva sredstva da bi došli do slobode. Izazvali su bolesti kod Egipćana, koristeći otrove i zagađujući vodu. Кonačno im je dozvoljeno da napuste Egipat. Tokom ovog perioda njihova religija je postala čvršća, a banditska rasa je počela da razvija još čudniji karakter. Jedan od vodećih poslovnih ljudi DŽ. DŽ. Кavano uporedio je rasejane Jevreje sa psihološkim efektima raka. Rekao je: „Jevreji su najbolje mogu razumeti kao bolest civilizacije. Mogu se uporediti sa širenjem raka po celom ljudskom sistemu. I baš kao što su Jevreji rasuti širom civilizovanog sveta, prateći trgovačke puteve, tako se i ćelije raka šire po telu, putujući duž arterija i vena do svakog dela sistema. I baš kao što se Jevreji okupljaju u kritičnim tačkama sveta i počinju da se množe i da dave i truju čitave zajednice i nacije, tako se ćelije raka okupljaju i množe da bi uništile u telu i konačno i samo telo.“ Mnogi istoričari antičkog sveta zapazili su jevrejski fenomen i komentarisali su ga, ali su mnoga dela iz tog doba uništena. Кada je Julije Cezar stigao u Aleksandriju, jedna od prvih stvari koje su njegovi vojnici učinili bila je da zapale veliku biblioteku koju su Egipćani sakupili u tom gradu. Pošto je Julije Cezar bio branilac Jevreja i jedan od njihovih agenata, onda je lako razumeti takav gest. Da još uvek posedujemo tu biblioteku, nesumnjivo bi bili u stanju da bacimo više svetla na uticaj jevrejskog remećenja drevnih civilizacija. Između nekoliko komentara o Jevrejima koji su sačuvani posle uništenja biblioteke, ističu se Filonov i Strabonov. Filon, veoma značajan istoričar, napisao je da „su se jevrejske zajednice raširile preko kontinenta i ostrva.“ Strabonov komentar o Jevrejima, napisan u vreme rimskog imperatora Avgusta, otkriva još više. Napisao je: „Taj narod (Jevreji) je već prodro u svaki grad i nije lako naći i jedno mesto u naseljenom svetu koje nije primio ovaj narod i u kome se ne oseća njegova moć.“ Vidimo, dakle, da su tokom razvoja rimske civilizacije Jevreji već bili tamo. Do vremena Julija Cezara, Jevreji su već postali moćni i kontrolisali su finansijske tokove starog Rima. Julije Cezar je bio jedan od njihovih agenata, kao što su to u moderna vremena bili Ruzvelt i Čerčil. Do tog vremena i sami Rimljani su postali svesni zlog i destruktivnog uticaja koji su Jevreji nametnuli naciji, pa su se javile i prve reakcije protiv njih. Rimljani su, kao i toliko drugih naroda zaraženih ovim parazitom, pokušavali i pokušavali da isteraju Jevreje iz Rima, ali su se oni uvek vraćali. Rimom je, u vreme Julija Cezara, vladala neka vrsta republikansko demokratskog društvenog uređenja, gde je bilo mnogo suprostavljenih političkih stranaka i grupa, i to je bila situacija slična ovoj koju imamo u Americi danas. Sa ciljem da pobede, političari su morali da obezbede podršku neke grupe koja bi stala uz njih i uticala na druge grupe da ih potraže. U rimsko vreme, kao i u današnjim demokratijama, jedina čvrsta, uejdinjena grupa koja zna svoj cilj u politici bili su Jevreji. Oni bi garantovali svoju podršku svakom političaru koji bi za uzvrat postao njihov sluga. Julije Cezar je otkrio ovu jednostavnu životnu činjenicu. Potražio je Jevreje i zadobio njihovu podršku. Sa Jevrejima uz sebe Cezar je uskoro postao diktator Rima i nesputani vladar sveta. Alarmirana njegovim rastućim slugeranstvom prema Jevrejima, grupa senatora koju je predvodio Brut, Cezarov prijatelj iz njegovih pre jevrejskih vremena, rešila je da ga ubije. Svi smo mi učili o čuvenom ubistvu Cezara, ali je malo nas čulo za ključnu činjenicu u ovom slučaju, a to je da je Julije Cezar ubijen zato što je bio sluga Jevrejima. Imperator Avgust, koji je nasledio Imperiju pošto su se Cezarovi generali potukli između sebe, ponovo je uspostavio posebne privilegije za Jevreje. Ovo nam objašnjava zbog čega je on izašao jači iz frakcijskih borbi koje su podelile Rim posle Cezarove smrti. Uprkos snažnom jevrejskom uticaju pojavio se jedan faktor koji je pomogao da rimska imperija ojača. Naime, demokratsko-republikanski oblik vladavine prerastao je u imperiju, sa carem na čelu države. Rimljani su konačno iz sopstvenog iskustva shvatili da je višepartijski sistem u kome se moć deli na više delova jedna od najvećih obmana u istoriji sveta. Činjenice su jednostavno tu i svako ih može videti. Jevreji su pripremili hrišćanstvo kao svoj specijalni otrov kako bi zaludeli umove Rimljana tako da više ne budu u stanju da održavaju svoju civilizaciju. To je bila jevrejska osveta za uništenje Jerusalima i biološka manifestacija intezivne jevrejske mržnje prema domaćinskoj naciji koju su iskorišćavali. Jevrejski istoričar Кastajn, otvoreno priznaje ovu čudnu osobinu Jevreja. On kaže: „Za Jevreje Rim je predstavljao samu suštinu svega što je odvratno i što bi trebalo očistiti sa lica zemlje. Oni su mrzeli Rim i njegovu vojsku, nadljudskom mržnjom“. Videli smo i ostale primere kako Jevreji nastavljaju da mrze narode koje su uništili. Stolećima pošto Vavilona nije više bilo, Jevreji su stalno iznova trubili o „bludnici iz Vavilona“. Ali, od svih nacija, Jevreji su najviše mrzeli Rim, verovatno zbog toga što su Rimljani predstavljali jedan od najboljih primera šta jedna divna i moćna civilizacija kreativne i produktivne Bele rase može da postigne. Toliko je strašna mržnja koju parazitski Jevrejin gaji prema domaćinu koji ga hrani, da je za njega najvažnije da prikrije svoja prava osećanja. Dosledno tome, on se uvek pojavljuje noseći maslinovu grančicu. Njagova prva reč je „Šalom“, odnosno mir. Neophodno je da prikrije svoja prava osećanja, jer onda
može na miru da vodi svoje skrivene poslove i održava tajne sastanke. Mi beli ljudi sveta, imamo šta da naučimo iz istorije Rima, Rimska istorija je verovatno najbolja učiteljica koju će svet ikada imati. Oni su izgradili divnu civilizaciju, a to je dostignuće koje nikada neće biti nadmašeno. Negativne lekcije koje možemo izvući, čak su i snažnije. Hajde da pogledamo koje su to lekcije, prvo sa pozitivne strane: 

1.) Civilizacija Rima koja je stvorena, bila je rezultat onoga što su sami Rimljani predstavljali, plavokosa, visoka, plavooka Bela rasa, obdarena od prirode lepotom, kreativnošću i inteligencijom;

2.) Oni su – tokom uspona i razvoja – bili čista i neizmenjena rasa. Njihov uspon trajao je dok god je rasa ostajala čista. Zaustavio se, počeo da opada i propao kada su postali mongrealizovani putem mešanja rasa koje se uselio u njihov nacionalni krvotok;

3.) Bili su muški, odvažni, hrabri i izuzetni ratnici. Za nekoliko vekova osvojili su većinu njima poznatog sveta;

4.) Bili su sistematični, dobro organizovani, skloni zakonu, redu i organizaciji. Bili su najveći zakonodavci koje je svet video. Većina zakona civilizovanog Zapadnog sveta zasnovana je na Rimskom pravu;

5.) Razvili su najizražajniji i najprecizniji jezik u istoriji čovečanstva. Danas, 2000 godina kasnije, latinski jezik još nema parnjaka;

6.) Imali su urođeni osećaj za odgovornost prema svojim domovima,
prema svojoj porodici i svojoj zemlji;

7.) Bili su kreativni ljudi koji vole kulturu, pa su izdigli jezik, književnost, umetnost i skulpturu do visina koje od tada niko nije dosegao, a u izvesnim dometima, možda ni danas nije nadmašio;

8.) Bili su čvrsti i odlučni kada su se nosili sa neprijateljima, kao što je na primer slučaj sa potpunim razaranjima Кartagine i Jerusalima.

Sa negativne strane možemo da naučimo sledeće:

1.) Rimljani su propustili da shvate da njihova imperija, njihova civilizacija, njihova veličina potiču od urođenih osobina njihove izuzetne rasne loze;

2.) Uvodili su crnce i druge inferiorne narode u carstvo, a nisu preduzeli odlučne mere da spreče zagađivanje svoje dragocene krvne loze;

3.) Rimljani su imali besmislenu i beskorisnu religiju koja je bila kopija i modifikacija grčke mitologije i njihovih bogova. Suština njihove religije sastojala se od gomile bogova i polubogova koji skakuću i glupiraju se od jedne neobične situacije do druge. Ona nije učinila baš ništa da dâ Rimljanima neki cilj ili da ih ujedini. Ničim nije doprinela nekom rasnom ili nacionalnom cilju, niti ih je naučila da cene svoju izvanrednu rasu. Ukratko, propustila je da ih zaštiti od uništavanja;

4.) Bili su potpuno nesposobni da se nose sa izdajničkim, lažljivim Jevrejima u svom okruženju. Zbog toga su dozvolili kvarenje svoje rasne loze, infiltraciju Jevreja u finansije, obrazovanje i vlast i zbog toga što su na kraju popustili pred samoubilačkom „novom“ hrišćanskom religijom, jadno su propali;

5.) Da su imali snažan osećaj rasne lojalnosti, pre nego
osećaj nacionalne lojalnosti prema Rimu i utkali to u svoju religiju, ne bi bili mongrelizovani niti bi poklekli pred otrovom, novom religijom koju je Jevrejin bacio u njihova razmišljanja, religijom koja je zaludela njihove misli i donela im propast;

6.) Da su Rimljani imali takvu religiju, namesto glupe, površne
vere koju su kopirali od Grka, rimska civilziacija bi, nesumnjivo, opstala do dana današnjeg i postojala bi još mnogo hiljada godina. U stvari, civilizacije ne umiru sem ukoliko se njihova krvna loza ne zagadi, a natalitet ne padne ispod nivoa koji su imali preci, koji su i stvorili prvobitnu civilizaciju i kulturu;

7.) Da je rismka civilizacija preživela kakav bi to blagoslov bio za ovaj svet. 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

You may use these HTML tags and attributes:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>